Deo lovaca bio je razmešten još 2019. godine u Mončegorsku. Ali od kraja 2020. godine avioni imaju novi zadatak. Sada, ako je potrebno, mogu se brzo premestiti na bilo koji od više od desetak popravljenih aerodroma duž Severnog morskog puta (SMP).
MiG-31 je najmoćniji lovac-presretač na svetu. Zahvaljujući jedinstvenim radarima, letelica može da vidi i ciljeve na velikoj nadmorskoj visini koji lete hipersoničnom brzinom, kao i krstareće rakete koje se kriju na izuzetno malim visinama. Zbog činjenice da poletna masa presretača prelazi 30 tona, trupe ga nazivaju „borbenim vazdušnim brodom“.
Čuvari arktičke trase
Izvori u Ministarstvu odbrane RF rekli su za „Izvestija“ da će lovci nove arktičke eskadrile 98. odvojenog mešovitog aviopuka 45. vojske vazduhoplovstva i PVO dežurati na aerodromima duž SMP na rotacionoj osnovi. Istovremeno, Mončegorsk će ostati glavno mesto njihovog baziranja, rekli su izvori. Tokom protekle godine jedinica je održavala eksperimentalne vežbe povodom delovanja aviona duž SMP. Komanda je rezultate manevara ocenila kao uspešne.
Donedavno 98. aviopuk je obuhvatao samo jednu eskadrilu presretača MiG-31BM. Ali 2019. godine je započeto formiranje druge divizije „borbenih vazdušnih brodova“. Sada, dok jedna eskadrila MiG-31BM bude pokrivala Koljsko poluostrvo i baze flote, posade druge će dežurati na udaljenim severnim teritorijama.
U januaru je Ministarstvo odbrane saopštilo da su lovci MiG-31BM već preuzeli borbenu dužnost da čuvaju granice na aerodromu Rogačevo na arhipelagu Nova Zemlja. Ranije je tamo bio raspoređen puk PVO Severne flote, koji je naoružan najnovijim sistemima S-400.
Prema rečima počasnog probnog pilota, heroja Rusije pukovnika Igora Malikova, MiG-31BM je vrlo pogodan za letove na Arktiku.
„U principu, sva naša tehnika je konstruisana tako da radi na temperaturama od -50 do +50“, pojasnio je ekspert za „Izvestija“. „MiG-31BM je složena letelica, ali je sasvim sposobna da izvršava sve zadatke izvan Arktičkog kruga. Ima veliki domet leta, efikasan radar, nove precizne rakete velikog dometa. Uglavnom, takvi avioni će moći u potpunosti da blokiraju vazdušni prostor iznad Arktika“.
Odluka da se severni pravac pokrije snagama MiG-31BM je sasvim logična, rekao je za vojni stručnjak Vladislav Šurigin.
„NATO flota se može tamo pojaviti. Pored toga, u Norveškoj i oko nje postoje mnogi stacionarni objekti Alijanse, a konkretno njena komandna mesta“, objasnio je on.
Prema rečima Vladislava Šurigina, odluka da se arktička eskadrila ne prebaci na arhipelag Nova Zemlja trajno odgovara savremenom ruskom konceptu: stvoriti mrežu aerodroma na koje, ako je potrebno, mogu da slete avioni. Tamo će vršiti borbena dežurstva određeno vreme, izvršavati zadatke i vraćati se nazad.
Aerodromi pod snegom
Prema podacima Ministarstva odbrane, poslednjih godina na Arktiku je popravljeno ili rekonstruisano 19 aerodroma. Na ostrvima Zemlja Aleksandre arhipelaga Zemlja Franca Jozefa i Koteljni na Novosibirskim ostrvima grade se piste koje funkcionišu po bilo kojim vremenskim uslovima tokom cele godine. One su sposobne da prime i borbene i transportne avione koji obezbeđuju vojne baze koje su tamo izgrađene. Ali se ne govori o stvaranju punopravne infrastrukture za velike avijacione jedinice.
„Potrebno je izgraditi hangare, inače će avioni biti pokriveni snegom, a zatim neće biti zagrejani i neće moći da uzlete. Potreban je smeštaj za pilote, tehničare i ostalo osoblje. Mora postojati oprema za čišćenje snega. Da bi se tamo održala vazdušna jedinica, potrebno je sagraditi čitav grad“, smatra Igor Malikov. „A uz pristup koji je odabralo Ministarstvo odbrane, samo će se komanda nalaziti na polarnim aerodromima koja će ih održavati u ispravnom stanju. A piloti će tamo leteli na poslovna putovanja, a neće živeti tamo sa porodicama“.
Obnavljanje pista i infrastrukture u udaljenim severnim regionima doprineće razvoju njihovog transportnog i turističkog pristupa. Ali glavni zadaci su vojne prirode. Na kraju krajeva, izgradnja mreže stalnih aerodroma na Arktiku započeta je u SSSR-u odmah nakon Drugog svetskog rata. Planirano je da se na njima baziraju strateški bombarderi. Tada su oni predstavljali jedini mogući način za isporuku prvih nuklearnih bombi na teritoriju SAD.
Kasnije su se na njima bazirali avijacioni pukovi koji su bili opremljeni presretačima MiG-31 i Tu-128. Njihov zadatak je bio da spreče proboj iz severnog pravca američkih strateških bombardera i krstarećih raketa do industrijskih objekata Urala i Sibira i do baza Severne flote. Devedesetih i 2000-ih godina, vojno prisustvo Rusije u regionu naglo je opalo.
Radovi na obnavljanju kopnenih aerodroma započeti su 2014. godine. Od 2017. godine, u Vorkuti i Anadiru sleću tokom vežbi bombarderi dugog dometa Tu-22M3. Obnovljene polarne baze posećivali su i strateški nosači raketa Tu-160.
Svestrani „MiG“
Supersonični presretači MiG-31 pušteni su u upotrebu 1981. godine. Ali sada su gotovo sve letelice koje su dostupne trupama, počev od 2011. godine, prošle modernizaciju do nivoa MiG-31BM.
Lovci MiG-31BM su dobili dodatne mogućnosti za borbu protiv neprijatelja u vazduhu. Presretač je bio opremljen novom avionikom i savremenim radarom sa povećanim dometom do 320 kilometara. On omogućava upotrebu raketa vazduh-vazduh, uništavajući ciljeve na udaljenosti do 280 kilometara. Razvija se municija sa još većim dometom.
Na osnovi aviona MiG-31 stvorene su i posebne verzije. Najpoznatije od njih su projekti nosača protivsatelitskih raketa i platforme za lansiranje malih svemirskih satelita u niske orbite Zemlje.
Sada je prva eskadrila aviona MiG-31K koji su naoružani hiperosničnim raketama „Kinžal“, stavljena u pripravnost u Južnom vojnom okrugu. Namenjeni su za uništavanje dobro zaštićenih kopnenih ciljeva na udaljenosti do 1.500 kilometara.
Pročitajte i: