On ukazuje na tu političku dimenziju nazovi pravnog slučaja, koja bi na predstojećim parlamentranim izborima na Kosovu, zakazanim za 14. februar, mogla da utiče na sudbinu Aljbina Kurtija, nosioca liste i lidera trenutno najjače političke opcije na Kosovu.
U „državi“ Kosovo: Ne može u poslanike, a može za premijera
To što je u protekle tri godine Kurti počinio krivično delo, u skladu sa zakonom, diskvalifikuje ga za mesto poslanika, smatraju tamošnji tumači pravne države. I dok pojedini tumači kosovskog ustava smatraju da on ne propisuje da neko mora biti poslanik da bi bio izabran za premijera, ima i onih koji tvrde da on neće moći da bude premijer jer, po zakonu, osoba koja je osuđena na kaznu dužu od šest meseci zatvora, ne može da bude zaposlena u javnoj službi.
Ali, dominantno je mišljenje da Kurti može da bude predsednik Vlade i da je najozbiljniji kandidat za to mesto posle vanrednih parlamentarnih izbora.
Da je na Kosovu sve „odokativno“ ukazuje slučaj Sulejmana Selimija, osuđenog za ratne zločine kome to nije bila prepreka da bude imenovan za savetnika tadašnjeg kosovskog premijera Ramuša Haradinaja, iako je čak bio na uslovnom izdržavanju zatvorske kazne.
„Ono što znamo to je da je Kurti bio osuđen na uslovnu kaznu. Prema tome, efektivna kazna nije postojala i sada je opet stvar tumačenja da li to može biti formalno prepreka da on bude na čelu liste, ili uopšte na listi za poslaničke kandidate. Ali to ne bi trebalo zato da bude prepreka da eventualno bude izabran za predsedenika vlade takozvanog Kosova“,kaže Čelić.
Bumerang onima koji bi da onemoguće Kurtija
On, mećutim, kaže da taj slučaj ima i političku dimenziju, jer može da bude dobra besplatna kampanja za njegovu listu i za njegovo biračko telo koje je i sada većinsko na Kosovu i Metohiji i birače tek može da učvrsti u odluci da glasaju za listu Samoopredeljenja.
„To može biti bumerang koji će se vratiti onima koji kroz te vrste kvazipravnih smetnji pokušavaju da onemoguće Kurtija da bude na izbornoj listi“, smatra Čelić.
Kurti je, uostalom, po pisanju Kosseva, jedan među 47 kandidata za državne funkcije za koje je Sudski savet Kosova ocenio da imaju problema sa zakonom.
Bez tektonskih promena
Čelić ne veruje da bi navodno poštovanje zakona u izbornom procesu koje bi eliminisalo one koji pred zakonom nisu čisti, moglo da iznedri neke nove političare.
Ne veruje, kaže, u takve vrste tektonskih promena u albanskom biračkom telu na KiM. Ono je polarizovano izmeću onog biračkog tela koje podržava ratne lidere, odnosno one albanske prvake koji su okrvavili ruke zločinima tokom 1998. i 1999. godine na KiM, dok je drugi deo uglavnom mlađih privržen Samoopredeljenju i Kurtiju koji nije ništa manje ekstreman. Naprotiv.
„Nije realno da očekujemo bilo kakve značajnije promene niti u albanskom biračkom telu, niti u nekom političkom vođstvu. Ono što je zajedničko i jednoj i drugoj varijanti je antisrpski šovinistički ekstremizam koji je i na jednoj i na drugoj strani neupitan i to će biti konstanta na koju će ostatak Srbije i srpski narod morati da računa u borbi za Kosovo i Metohiju“, zaključio je sagovornik Sputnjika.