Američka odbrambena obaveštajna agencija pristupa informacijama o geolokaciji građana bez sudskog naloga kupujući ih iz privatnih baza podataka piše „Njujork tajms“ i ukazuje na moguću rupu u američkom zakonu koji to dozvoljava.
Mnoge aplikacije za pametne telefone često beleže lokaciju svojih korisnika, a programeri mogu da objedine te podatke i prodaju ih oglašivačima, a oni ih zatim preprodaju američkoj vladi. Odbrambena obaveštajna agencija (DIA) koristila je ovu vrstu informacija u pet istraga koje je sprovela u protekle dve i po godine, tvrde njeni zaposleni u dopisu koji su poslali senatoru iz Oregona i demokrati Ronu Vajdenu.
Istovremeno, „Njujork tajms“ ističe da ovaj vladin entitet uglavnom kupuje i koristi podatke o lokaciji kako bi istraživao strance u drugim zemljama, zbog čega ne krši američki zakon. Ovi podaci se koriste sa ciljem otkrivanja pretnji vojnom kontingentu severnoameričke države u inostranstvu, otkrivaju američki mediji nakon što si imali pristup dokumentu, piše Sputnjik mundo.
Međutim, prema dokumentu, neki neidentifikovani oglašivači od kojih američka vlada masovno kupuje podatke dobijene sa telefona ne razdvaja američke korisnike od stranih korisnika. Umesto toga, Odbrambena obaveštajna agencija je ta koja obrađuje informacije po prijemu i odvojeno ih indeksira.
„Dozvola za ispitivanje podataka o lokaciji američkih uređaja dodeljena je pet puta u poslednje dve i po godine u ovlašćene svrhe“, dodaje se u dokumentu.
U novijoj istoriji SAD postoji nekoliko slučajeva u kojima je savezna vlada koristila ove podatke u policijske svrhe na nacionalnoj teritoriji. Tačnije, „Volstrit džurnal“ je 2019. godine objavio da su dve agencije Odeljenja za nacionalnu bezbednost – Služba za imigraciju i carinsku primenu i Carinska uprava i granična služba – koristile ovu vrstu informacija za patroliranje granicama i istraživanje imigranata koji su posle toga zadržani.
Rupa u zakonodavstvu
Ono što je objavljeno ukazuje na rupu u Zakonu o privatnosti koja se pojavila u današnje digitalno doba. Vrhovni sud je 2018. godine presudom poznatom pod nazivom „Karpenter“ doneo odluku da vlada treba da dobije sudski nalog da prisili telefonske kompanije da predaju podatke o lokaciji njihovih korisnika. Međutim, presuda priznaje da ih savezne vlasti mogu pribaviti i od oglašivača, a u tom slučaju nije potrebno tražiti sudski nalog.
„DIA ne tumači tu odluku tako da treba da zahteva sudski nalog kojim se odobrava kupovina ili upotreba komercijalno dostupnih podataka u obaveštajne svrhe“, navodi se u dopisu agencije.
Upotreba baze podataka sa informacijama o lokacijama američkih državljana od strane vlade SAD bila je predmet intenzivne rasprave. I dopis koji je Vajdenu poslat kako bi odgovorio na pitanja savetnika njegovog kancelarije za privatnost i sajber bezbednost Kris Sogojan postavlja pitanje zaštite privatnosti.
Vajden je jasno stavio do znanja da namerava da predloži zakone koji će poboljšati zaštitu privatnosti Amerikanaca, posebno one o podacima o lokaciji koja su trenutno dostupne u komercijalne svrhe.
U govoru u Senatu, demokrata iz Oregona osudio je okolnosti „u kojima Vlada, umesto da dobije nalog, jednostavno izađe i otkupi privatne evidencije Amerikanaca od ovih šugavih, neregulisanih brokera koji su jednostavno tamo, iznad zakona“. Pored toga, opisao je ovu praksu zadiranja u ustavna prava na privatnost kao neprihvatljivu.