Stare infekcije drugim virusima korona pomažu ljudskom imunološkom sistemu u borbi protiv novog SARS KoV-2. To je zaključak grupe istraživača sa Univerziteta Severna Arizona i Instituta za istraživanje translacione genomike, neprofitne organizacije.
U svom istraživanju naučnici su koristili prilagođeni alat pod nazivom „Pep sek“ koji su stvorili za „fino mapiranje odgovora antitela na sve viruse korona koji zaraze ljude“, u rasponu od jednostavnih koji uzrokuju simptome koji nisu ozbiljniji od simptoma prehlade do ozbiljnijih i potencijalno smrtonosnih.
Ono što su otkrili je da izlaganje prethodnim virusima korona poboljšava sposobnost ljudskog imunološkog sistema da se bori protiv novog, jer angažuje prvobitno stvorena antitela za borbu protiv drugih virusa.
„Naši rezultati sugerišu da virus kovid 19 može probuditi odgovor antitela koja su postojala kod ljudi pre trenutne pandemije, što znači da možda imamo određeni stepen već postojećeg imuniteta na ovaj virus“, objasnio je koautor studije dr Džon Altin u vezi sa studijom koja je objavljena u „Sel reports medisin“, naučnom časopisu sa recenzijom.
Pre novog virusa korona poznato je da se čovečanstvo upoznalo sa najmanje šest vrsta virusa korona.
Stoga su, zajedno sa SARS-KoV-2, naučnici proučavali reakcije antitela na dva druga opasna virusa korona koja su nedavno pretila svetu – MERS-KoV, što je 2012. dovelo do lokalizovane epidemije u Saudijskoj Arabiji, i SARS-KoV-1 – koja je izbila u Aziji 2003. godine.
Takođe su proučavana četiri starija, manje opasna i daleko rasprostranjenija virusa korona – alfakoronavirus 229E, alfakoronavirus NL63, betakoronavirus OC43 i betakoronavirus HKU1.
Čovečanstvo je razvilo visok nivo imuniteta na ove viruse, čiji simptomi obično nisu ozbiljniji od simptoma prehlade, što uzrokuje blage infekcije gornjih disajnih puteva.
Ovi rezultati su izuzetno važni u davanju naučnih saznanja za stvaranje novih dijagnostičkih alata, proučavanju uticaja upotrebe rekonvalescentne plazme kao terapije za kovid 19, pa čak i u dizajniranju novih vakcina i terapija antitelima koja se mogu boriti protiv mutacija novog virusa korona.
„Naši nalazi ističu da je odgovor na SARS-KoV-2 oblikovan prethodnom izloženošću virusu korona i imaju potencijal da povećaju antitela“, rekao je Altin.
Naučnici kažu da je obo otkriće osnov za dalje studije. Istraživanje bi, na primer, moglo pomoći da se objasni širok spektar na koji se kovid 19 manifestuje, pri čemu neki ljudi doživljavaju samo blage simptome ili čak prelaze virus potpuno asimptomatski, dok se drugi suočavaju sa teškim simptomima ili podležu komplikacijama povezanim sa bolešću.
„Naša otkrića podižu mogućnost da priroda odgovora antitela na prethodnu endemsku infekciju virusom korona može uticati na tok bolesti uzrokovane kovidom 19“, rekao je dr Džejson Ladner, vodeći autor studije.
Istraživanje je takođe uključivalo učešće Nacionalnog vojnog medicinskog centra Valter Rid, Norveškog univerziteta za nauku i tehnologiju i niza drugih bolnica i istraživačkih institucija.
Pročitajte i: