Raspad prstena: Sneg u Sahari, vrućina na Grenlandu – šta se to dešava sa klimom u svetu

Umesto vreline i suše u Sahari veje sneg, a opala je i temperatura i to do minus tri stepena. Slična situacija je i u Grčkoj, Solun je potpuno beo. Sneg smo videli i u Španiji početkom januara, a toplo je na Grenlandu. Iako ove scene deluju paradoksalno i ukazuju na promenu klime u svetu, razloga za brigu nema.
Sputnik

Početkom januara ove godine, kažu stručnjaci, dogodilo se raspadanje polarnog vorteksa. Reč je o vazdušnoj struji u obliku prstena koja kruži iznad severnog pola na visini od oko 15 kilometara. Taj prsten „zadržava“ hladan vazduh, odnosno sprečava njegovo prodiranje na jug.

Međutim, na svakih nekoliko godina, prsten se raspadne, pa hladan vazduh snažno prodre ka jugu, potiskujući topao ka severu. To traje dve do tri nedelje.

U Sahari sneg, a na Grenlandu toplo

Zbog toga profesor Fizičkog fakulteta u Beogradu Vladimir Đurđević za Sputnjik kaže da sneg u Sahari, Grčkoj i Španiji nije toliko neuobičajena pojava kao što se čini.

„U tim slučajevima obično se desi da u južnim krajevima padne sneg, dok na nekim drugim lokacijama koje su severno bude izuzetno toplo, značajno toplije od proseka. Trenutno je na Grenlandu jako toplo. Anomalije temperature su preko 10 stepeni u odnosu na očekivane. Kada se desi fenomen raspadanja polarnog vorteksa, obično slede neuobičajene anomalije u temperaturi i padavinama“, objašnjava Đurđević.

Sneg je prekrio saharski pesak u Alžiru, u okolini grada Ain Sefra, koji je poznat kao „vrata Sahare“. Ovo je četvrti put u poslednje četiri decenije da se pustinja zabelela.

„Zbog klimatskih promena, taj efekat nestabilnosti u atmosferi koji se tiče hemisferske cirkulacije možda je malo izraženiji nego što je bio ranije, pa prodori hladnog vazduha budu dublji nego što bi inače bili, odnosno topao vazduh ode severnije nego inače“, predočava Đurđević.

Snežne padavine koje su pogodile Grčku pre nekoliko dana prostrle su se od Soluna do Atike i izazvale nestanak struje u pojedinim mestima. Početkom meseca, oluja Filomena donela je ogromne padavine u Španiju. U Madridu je tom prilikom palo između 25 i 50 centimetara snega. To je bila najveća snežna mećava od 1971. godine.

„Početak toga je bio oko 5. januara. Oko 10. je to kulminiralo tako što se ogromna količina hladnog vazduha spustila, a centar njene oblasti bio je iznad Španije i zbog toga je tamo palo mnogo snega. Posle tog ’eksplozivnog‘, početnog razvoja, sad se stvari polako smiruju, ali i dalje postoje preraspoređene anomalije na pojedinim delovima planete“, obrazlaže Đurđević.

Raspad prstena: Sneg u Sahari, vrućina na Grenlandu – šta se to dešava sa klimom u svetu

Vremenske anomalije protutnjale kroz Srbiju

Što se Srbije tiče, uticaj raspadanja polarnog vorteksa već je prošao kroz našu zemlju. Narednih dana očekuje nas stabilno, relativno toplo vreme. Do petka će temperatura biti oko 10 stepeni Celzijusa.

„Ovo što je kod nas pre nekoliko dana pao veliki sneg i što su bile poplave na jugu, to je bio deo tog događaja. Mi smo bili u delu procesa u okviru kog smo dobili mnogo padavina. Jak temperaturni gradijent je bio i kod nas. Tamo gde su bile poplave na jugu zemlje temperature su uglavnom bile malo iznad nule, pa je padala kiša, a ne sneg, dok je malo severnije padao sneg“, kaže Đurđević.

Pročitajte još:

Komentar