Bojazan izaziva napetost između država koje su angažovane na izgradnji gasovoda, a to, kako objašnjavaju u ruskoj kompaniji, može da utiče na poziciju upravnih organa.
„U izuzetnim slučajevima, a to obuhvata i političke pritiske, takve promene mogu da dovedu do obustavljanja ili odustajanja od projekta“, navodi se u memorandumu.
„Gasprom“ ne isključuje da bi u slučaju takvog razvoja situacije kompanija mogla da bude suočena sa finansijskim potraživanjima podizvođača.
Stručnjaci, međutim, ukazuju da se radi o formalnosti, jer su kompanije u takvim dokumentima dužne da investitorima ukažu na sve potencijalne rizike.
Analitičar Ana Butko ukazuje da ovo nije prvi put da je kompanija ukazala na rizik od obustavljanja ili potpunog odustajanja od projekta u memorandumu o evrobondovima. Prema njenom mišljenju, takvi upozorenje ne treba tumačiti kao alarm „Gasproma“.
„Nije moguće isključiti mogućnost da dođe do takvog razvoja događaja, imajući u vodu stav Amerike i proširivanje sankcija koje se odnose na projekat. U osnovnom scenariju i dalje se orijentišemo prema izjavama menadžmenta kompanije i očekujemo da projekat bude realizovan“, rekla je Butko.
Da je reč o formalnom saopštenju smatra i direktor odeljenja agencije „Fič“ za prirodne resurse i sirovine Dmitrij Marinčenko.
„U memorandumu o evrobondovima kompanije su dužne da obaveste investitore o svim mogućim rizicima. Očigledno je da su sankcije i geopolitika rizik za taj projekat“, rekao je on.
Podsetimo, ranije je nemački list „Handelsblat“ saopštio da Vašington planira da uvede sankcije protiv broda za polaganje cevi „Fortune“ i kompanije „KVT-Rus“ – vlasnika broda.
Usledila je i reakcija iz Berlina. Nemačka je razočarana odlukom SAD, poručili su iz Ministarstva ekonomije.
Ruski senator Konstantin Kosačov takođe je komentarisao nameru američkih vlasti, ističući da se radi o pokušaju Vašingtona da očuva ako ne monopol u toj oblasti onda bar ključni udeo na gasnom tržištu u Evropi.
Reagovao je i Kremlj.
Projekat „Severni tok 2“ podrazumeva izgradnju dva kraka gasovoda, čiji će ukupni kapacitet iznositi 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje, od obale Rusije, preko Baltičkog mora, do Nemačke. U izgradnji gasovoda učestvuju brojne evropske kompanije.
SAD su u decembru 2019. godine uvele gasovodu sankcije, zbog čega je švajcarski „Olsiz“ bio prinuđen da zaustavi radove na polaganju cevi.
Protiv izgradnje gasovoda „Severni tok 2“ aktivno se bori Ukrajina, koja se plaši da će izgubiti prihode od tranzita ruskog gasa, kao i brojne evropske zemlje, uključujući Poljsku, Letoniju i Litvaniju, a takođe i Sjedinjene Američke Države, koje žele da prodaju svoj tečni prirodni gas u EU.