Strategija, predstavljena u nacrtu predloga, oslanja se na jačanje međunarodne uloge evra, istovremeno smanjujući oslanjanje na američki dolar, navodi se. Ovaj potez se smatra potencijalno korisnim za ublažavanje uticaja finansijskih rizika, uključujući smanjenje ranjivosti evropskog bloka na američke sankcije.
„Vanteritorijalna primena jednostranih sankcija trećim zemaljama ozbiljno je uticala na sposobnost EU i njenih država članica da unaprede spoljnopolitičke ciljeve, poštuju međunarodne sporazume i upravljaju bilateralnim odnosima sa sankcionisanim zemljama“, navodi se u dokumentu.
O planu, koji podstiče „otvorenost, snagu i otpornost“, ranije je izvestio Fajnenšel tajms, a uključuje mere koje omogućavaju veću kontrolu stranih poteza.
„Ponekad su jednostrane akcije trećih zemalja ugrožavale legitimnu trgovinu i investicije kompanija iz EU sa drugim zemljama“.
U nacrtu se ističe i da je pad vrednosti evropskih zaliha povećao rizik od preuzimanja nekih strateških firmi usled pandemije korona virusa, koja je napravila pustoš na globalnim tržištima i zaustavila ekonomski rast.
Dokument, koji bi Evropska komisija trebalo da usvoji 19. januara uoči inauguracije izabranog američkog predsednika Džoa Bajdena, nije konačan i verovatno će biti proširen.
Sve ovo je podstaknuto mnoštvom kaznenih mera koje je najavila administracija odlazećeg američkog predsednika Donalda Trampa.
Sankcije koje je Vašington uveo pojedincima i zemljama, uključujući Kinu, Iran, Rusiju, Severnu Koreju i Venecuelu, imale su uticaj na kompanije i platne usluge širom sveta.
U slučaju Kine, tenzije su eskalirale kada je odlazeći predsednik pojačao pritisak na tu zemlju poslednjih nedelja. Nova ograničenja usledila su nakon dugotrajnog trgovinskog rata, podstaknutog u poslednjih godinu dana razmenom uzavrele retorike zbog tvrdnji o poreklu virusa korona.
Američki Stejt department uveo je nova restrikcije nizu kineskih aktera u pokušaju da „odbrani“ interese država Južnokineskog mora i njihove zahteve, rekao je 14. januara američki državni sekretar Majk Pompeo.
SAD su takođe skinule tri kineske kompanije sa Njujorške berze i odlučile da proizvođača pametnih telefona „Šaomi“ dodaju na crnu listu kineskih kompanija zbog navodnih veza sa vojnim sektorom Pekinga.
U izjavi za AFP, „Šaomi“ je snažno negirao optužbe.
Osim ove, nova zabrana pogodila je i osam drugih kineskih kompanije, pored već dugotrajnog „rata“ koji Amerika zbog 5G mreže vodi sa kompanijom „Huavej“.
U maju 2019. godine američko Ministarstvo trgovine zabranilo je „Huaveju“ i kompanijama koje su sa njim povezane da obavljaju bilo kakve poslove sa američkim kompanijama, pozivajući se na bezbednosne probleme.
Tu je i nova serija sankcija protiv Islamske Republike Iran pokrenuta krajem 2020, a vršen je pritisak na države EU da napuste alternativni sistem plaćanja koji treba da zaštiti evropsku trgovinu sa Iranom od američkih sankcija.
U leto 2020. Evropska centralna banka (ECB) pozdravila je odluku 16 evropskih banaka da pokrenu Evropsku inicijativu za plaćanje, koja za cilj ima stvaranje jedinstvenog rešenja plaćanja za potrošače i trgovce širom Evrope.
Dalekosežni planovi za smanjenje zavisnosti Evropske unije od američkog dolara bili su navedeni još 2018. godine.
Blok je nastojao da ojača svoju sposobnost vođenja nezavisne spoljne politike, koja bi bila manje izložena američkim sankcijama.
U to vreme, potreba se navodila u kontekstu pretnje kaznenim sekundarnim sankcijama SAD-a usmerenim ka evropskim firmama zbog investicija u Iran.
Predložene mere su uključivale upotrebu evra kao podrazumevane valute u energetskim ugovorima dogovorenim između država članica EU i trećih zemalja. Takođe je predloženo da se za sirovu naftu stvore referentne cene denominovane u evrima
„Šira upotreba evra u globalnoj ekonomiji daje važan potencijal za bolju zaštitu evropskih građana i kompanija od spoljnih šokova i čine međunarodne finansije i monetarni sistem otpornijim“, rekao je komesar EU za ekonomske poslove Pjer Moskovici.