Ovo su reči ambasadora Egipta u Beogradu Amira Aguvejlija kojima je ispratio predaju knjige „Odjeci biografije“ sa potpisom slavnog nobelovca Zbirci Egipta u Udruženju „Adligat“.
Mahfuz voleo da dolazi u Beograd
Pisac knjige „Deca naše ulice“ koju je na srpski jezik preveo Srpko Leštarić, voleo je da dolazi u Beograd koji mu je bio u srcu, kao i naša zemlja koju je veoma poštovao.
„I sada ga mi, na neki način, ponovo dovodimo u Srbiju, zatvaramo jedan životni ciklus, što bi njemu, sigurno, bilo izuzetno drago“, izjavio je ambasador Amir Aguvejli.
U Muzeju knjige i putovanja otvorenim pod krovom „Adligata“ nalazi se jedna od najznačajnijih zbirki knjiga o Egiptu u ovom delu Evrope, koja je formirana u saradnji sa Srpsko-egipatskim društvom prijateljstva.
Dragocenu knjigu sa posvetom velikog pisca „Adligatu“ je na poklon poslao književnik Muhamed Samavi, dugogodišnji predsednik Pen centra u Kairu.
Samavi je bio višedecenijski lični prijatelj Nagiba Mahfuza. U njegovo ime je u Stokholmu primio Nobelovu nagradu i održao govor u Švedskoj kraljevskoj akademiji nauka 1988. godine.
Na preporuku ambasadora Aguvejlija Samavi je 2019. godine posetio „Adligat“, zajedno sa nekadašnjim ministrom za antikvitete Mamduhom El Damatijem.
Posvete Nagiba Mahfuza retkost
„Književnik Nagib Mahfuz smatra se jednim od najznačajnijih arapskih književnika 20. veka. Njegove posvete su prava retkost i veoma su tražene među kolekcionarima. Smatra se jednim od prvih savremenih pisaca arapske literature koji se bavio temama realizma (egzistencijalizma). Objavio je 34 novele, 30 scenarija i više od 350 kratkih priča. U predstavljanju svetske književne scene, 'Adligat' je ponosan da može da prikaže i autentičnu posvetu ovog izvanrednog pisca“, kaže Viktor Lazić, predsednik „Adligata“.
Mahfuz nastradao zbog knjige
Dela egipatskog nobelovca imala su veliku recepciju na čitavom južnoslovenskom prostoru, a među najpoznatijim je njegov roman „Deca naše ulice“.
„Taj roman je velika epopeja, zamišljena na veličanstven način. Govori i o velikim prorocima i svim avramskim religijama. Mahfuz je tu knjigu pisao krajem pedesetih godina kada je bilo ludo hrabro zauzeti stav da su sve avramske religije iste“, kaže za Sputnjik prevodilac Srpko Leštarić, ovenčan nagradom za prevod ovog Mahfuzovog romana.
Odlomci ovog Mahfuzovog romana štampani su u novinama i izazvali osudu Muslimanske braće, pa je tadašnji predsednik Egipta, Gamal Abdel Naser izdejstvovao da Mahfuz odustane od objavljivanja ovog dela.
„Mahfuz je shvatio da je vrag odneo šalu i roman je u Egiptu prvi put objavljen tek 30-40 godina kasnije. Tada su Muslimanska braća poslala atentatora koji ga je ubo nožem u vrat. Nekoliko godina kasnije Mahfuz je umro od posledica tog ranjavanja“, podseća Leštarić.
Pročitajte još: