Gujon: Na Kosovu i Metohiji se dešava tiho etničko čišćenje Srba

Arno Gujon, humanitarac i direktor Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu ukazao je u intervjuu za „Nešenel katolik redžister“, jedan od najvećih katoličkih medija u Americi, na značaj opstanka srpske zajednice na Kosovu i Metohiji i upozorio da bi njihov nestanak bio strašan signal za celo hrišćanstvo.
Sputnik

„Situacija u kojoj su hrišćani na Kosovu danas je izuzetno teška. Srbi, koji su bili prvobitno stanovništvo Kosova, prolaze sporo etničko čišćenje koje je ubrzano posle rata 1999. godine. Danas ih je tek nešto više od 100.000“, rekao je Gujon u tekstu pod naslovom „Tihi progon hrišćana na Kosovu“.

Gujon: Sada ću moći da radim uz državu Srbiju za sve Srbe

Srbi na Kosovu, kako je dodao, žive u enklavama koje su zatvori na otvorenom i iz kojih ne mogu da izađu, a da ne rizikuju čarke.

„Redovno ih napadaju, tuku, teraju da odu. Žive u velikom siromaštvu, trpe sistematsku diskriminaciju, škole su im napuštene. Osuđeni su na oblik autarkije. Cilj mnogih radikalnih islamista je da iskorene srpsko i hrišćansko prisustvo na Kosovu; dakle, važno je obezbediti njihovu autonomiju i sigurnost“, upozorio je francuski humanitarac.

Na pitanje da li je neprijateljstvo protiv Srba još uvek u osnovi religiozno, posle antihrišćanskog pogroma 2004, Gujon odgovara da su na Kosovu etnička i verska pitanja pomešana.

„Postoji opšta mržnja prema Slovenima koja pogađa Srbe, ali i Gorance koji su muslimani“, rekao je Gujon.

Osim toga, dodao je, bilo je antihrišćanskih pogroma i ciljanog uništenja 150 crkava ili manastira u poslednjih 20 godina.

„Naročito podržavamo manastir Visoki Dečani koji je redovno na mesti islamističkih terorista, ali i albanskih medija na Kosovu i političara. Napadnut je raketnim lanserom i oskrnavljen natpisom ‘Kalifat stiže’“, rekao je Gujon.

Manastir Dečani među 12 najugroženijih u Evropi

Podsetio je da su NATO snage zaustavile 2016. godine četvoricu džihadista naoružanih kalašnjikovima ispred manastirske kapije, preneo je Tanjug.

„Još uvek se nadamo da će jednog dana doći do mirne kohabitacije zato što je većina Albanaca umerena. Ali ekstremisti su veoma moćni a međunarodna osuda njihovog zlostavljanja veoma retka“, rekao je Gujon.

Na pitanje šta znači prisustvo hrišćana u regionu i koje bi bile posledice njihovog nestajanja Gujon kaže da bi „prvi put od širenja hrišćanstva na našem kontinentu, hrišćani nestali iz jedne evropske zemlje“.

„To je bez presedana — strašan znak za evropsku civilizaciju koji ne sme da se desi“, rekao je Gujon.

„Kulturološki, uništavanje srpskog i hrišćanskog nasleđa na Kosovu koje spada u Uneskovu kulturnu baštinu, bio bi neprocenjiv gubitak za čovečanstvo zato što je ono univerzalno kao što su Bude iz Bamijana ili ostaci u Palmiri“, zaključio je on.

Pročitajte još:

Komentar