„Razmere pretnji biosferi i svim njenim životnim oblicima, uključujući čovečanstvo, u stvari su toliko velike da je i dobro obaveštenim stručnjacima teško da ih shvate“, upozorava grupa od 17 naučnika iz SAD, Australije i Meksika u članku objavljenom u ekološkom časopisu Frontiers in Conservation Science.
Istraživači su sumirali niz nedavnih radova koji predviđaju „groznu budućnost masovnog izumiranja, narušavanja zdravlja i klimatskih poremećaja“.
Opisali su različite globalne izazove, poput brzog gubitka biodiverziteta i podjednako brzog rasta ljudske populacije, koji u kombinaciji sa nesavršenom raspodelom resursa dovodi do velike nesigurnosti u snabdevanju hranom.
„Pojava dugo predviđane pandemije, verovatno povezane sa gubitkom biodiverziteta, pronicljivo ilustruje kako ta neravnoteža degradira i ljudsko zdravlje a i bogatstvo“, kažu autori, tvrdeći da vlade širom sveta ne obraćaju dovoljno pažnje na ova pitanja.
„Stopiranje gubitka biodiverziteta nije ni blizu vrha prioriteta bilo koje zemlje, već mnogo zaostaje za ostalim problemima poput zaposlenosti, zdravstvene zaštite, ekonomskog rasta ili stabilnosti valute“, ističu istraživači.
Pol Erlih, šef Centra za konzervacionu biologiju na Univerzitetu Stanford i jedan od autora članka, rekao je Gardianu da „uništavanje životne sredine beskrajno više ugrožava civilizaciju od trampizma ili kovida 19“.
Erlihova knjiga „Populaciona bomba“ iz 1968. godine pokrenula je rasprave o strahu od prenaseljenosti i njenim efektima na planetu. Iako je priznao da je pogrešio u pogledu vremenskih odrednica nekih od svojih predviđanja, istraživač ostaje pri poruci da rast stanovništva i visoki nivoi potrošnje bogatih zemalja rizikuju da dovedu do kolapsa civilizacije.
„Manija stalnog rasta je fatalna civilizacijska bolest i mora je zameniti kampanja sa ciljevima kao što su društvo jednakosti i blagostanje a ne samo konzumerizam“, rekao je Erlih za britanski list.
U svom članku autori su pozvali naučnu zajednicu da izbegava uvijanje u oblande kada govori o ogromnim izazovima koji su pred nama i da stvari nazovu pravim imenom.
„Sve drugo je u najboljem slučaju obmanjujuće ili u najgorem nemarno i potencijalno smrtonosno za ljude“, tvrde istraživači, prenosi RT.
Pročitajte još: