Sakupljala je predmete po rodnoj Srbiji da bi ih predstavila francuskoj javnosti

Više od 120 etnografskih predmeta koje je Nadežda Petrović sakupljala po Srbiji i odnela u svoj atelje u Parizu, danas rasuti po različitim zbirkama Etnografskog muzeja u Beogradu, biće prvi put prezentovani u celini na postavci koju priprema Umetnička galerija „Nadežda Petrović” u Čačku.
Sputnik

Izložba „Nadežda i etnografija — pariski atelje Nadežde Petrović“ rasvetliće poseban segment interesovanja naše velike slikarke vezan za etnografiju.

Nadežda predmete odnela u Pariz, gde se studijski usavršavala

„Nadežda je te predmete sakupljala po putovanjima po Srbiji i ponela ih je u Pariz kada je bila na studijskom usavršavanju. Njen cilj je bio da ih predstavi francuskoj javnosti. Mi ćemo postavku upotpuniti Nadeždinim slikama, koje će prikazivati tematiku vezanu za etnografski materijal“, otkriva za Sputnjik uoči otvaranja izložbe direktor Umetničke galerije „Nadežda Petrović“ Branko Ćalović.

Najpoznatija galerija u Čačku i jedna od najuglednijih u zemlji u godini za nama otežanom pandemijom uspela je da organizuje 30. Memorijal „Nadežda Petrović“ — kompleksnu izložbu „Na jug, na jug! Idemo na jug!“ selektorke Sarite Vujković. Upravo ovu postavku Društvo istoričara umetnosti Srbije proglasilo je najboljom autorskom izložbom savremene likovne umetnosti u 2020, zajedno sa postavkom „Refleksije našeg vremena: Akvizicije 1993-2019.“, koju je realizovao Muzej savremene umetnosti u Beogradu.

Izložba je bila vrlo kompleksna i zahtevna za realizaciju, pogotovo u uslovima pandemije, ističe Ćalović i napominje da je selektorka Sarita Vujković želela da podseti na smernice koje je Nadežda Petrović još pre 100 godina smatrala najvažnijim kada je osnovala prvu jugoslovensku likovnu koloniju u Sićevu 1905. godine, insistirajući na južnoslovenskoj kulturnoj teritoriji.

Nadežda Petrović utkana u identitet Čačka

Stručna javnost je u izložbi „Na jug, na jug! Idemo na jug!“ zapazila iskorak samog Memorijala, bilo je oko 1.000 posetilaca. Ćalović ukazuje na značaj Memorijala od samog osnivanja 1960. godine, ali i ličnosti Nadežde Petrović.

„Čačak je oduvek imao vizionare. Takvi su bili i u odboru koji je osnovao Memorijal i uspeo da nasleđe i lik Nadežde Petrović ugradi u kulturni identitet grada. Vrtić, ulica, trg, ’Kolo srpskih sestara‘ i Udruženje poslovnih žena Čačka nose njeno ime. Pedesetih godina Ivan Meštrović je u Njujorku na poziv opštinskih vlasti Čačka izradio Nadeždinu bistu. Taj odlivak je transportovan brodom u Zagreb, gde je odliven, pa je transportovan u Čačak. Ta skulptura je prvi spomenik jednom likovnom umetniku u staroj Jugoslaviji. Ona se danas nalazi ispred gimnazije u Čačku i biće prvi put restaurirana tokom ove godine“, ističe Ćalović.

Poziv od Uneska

Galerija u Čačku je nakon prošlogodišnjeg učestvovanja u regionalnom projektu Uneska „Teritorija kulture“ dobila poziv od Uneska da bude deo obeležavanja jubileja znamenitih ličnosti i prijavili su se za 150. godišnjicu Nadeždinog rođenja 2023.

„Očekujem da prođemo sa tim projektom. To će nam omogućiti valorizaciju Nadeždine umetnosti van granica naše zemlje. Unesko će nam omogućiti da afirmišemo naše kulturno nasleđe kao segment svetske kulturne baštine. To će biti kompleksan projekat, u kome učestvuju Francuska, Slovenija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska i Srbija, a projekat će nositi Umetnička galerija ’Nadežda Petrović‘. Podrazumevaće ceo jedan semestar na Katedri za istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu, stručne seminare, predavanja, radionice, reprint čuvene monografije Katarine Ambrozić o Nadeždi Petrović, koja je najobimnija i najrelevantnija publikacija vezana za život i delo naše velike slikarke“, najavljuje Ćalović.

Veliki planovi za ovu godinu

U ovoj godini Galerija planira izložbe Marka Markovića, nagrađenog na 29. Memorijalu i Ivana Šijaka, dobitnika nagrade publike na 26. Memorijalu, kao i manifestaciju „Sonjin septembar“, koja je posvećena dobitniku nagrade „Sonja Savić“, uvedenoj na inicijativu Nadeždine galerije u okviru Festival alternativnog filma Doma kulture Studentski grad u Beogradu.

„Nagrada podrazumeva, pored samostalne izložbe u Galeriji, i rezidencijalni boravak u Čačku, u okviru koga umetnici realizuju svoja dela i ostavljaju ih za buduću zbirku u fondu Galerije“, pojašnjava naš sagovornik.

Ćalović očekuje da će ipak najveće interesovanje privući postavka „Nadežda i etnografija — pariski atelje Nadežde Petrović“, ali i izložba „Risim kao scenograf“ u Legatu Bogića Risimovića Risima.

„Prezentovaće njegove skice, fotografije i podsetićemo se njegovog rada za koji je svojevremeno dobio ’Zlatnu arenu‘ u Puli za film Puriše Đorđevića ’Biciklisti‘“, ističe Branko Ćalović.

Pročitajte još:

Komentar