Povodom činjenice da je jedna od najuticajnijih ličnosti Demokratske stranke dobila sedam glasova više od svog rivala iz redova republikanca Kevina Mekartija i tako osigurala reizbor za funkciju koja je, nakon predsedničke i potpredsedničke, najznačajnija u SAD, Trifković kaže:
„Izbor Pelosijeve, koja je zašla u devetu deceniju života, kao i izbor Bajdena koji ima 78 godina, ukazuje i na fizičku, a ne samo institucionalnu zaparloženost američkog političkog sistema.“
„Vašingtonska močvara“ nije isušena
Nensi Pelosi rođena je 1940. u Baltimoru u italijansko-američkoj katoličkoj porodici sa dugom političkom tradicijom. Njen otac i brat bili su gradonačelnici Baltimora. Studirala je političke nauke na Triniti koledžu u Vašingtonu, a nakon udaje za Pola Pelosija trajno se nastanila u San Francisku. Sa 47 godina prvi put je pobedila na izborima za Predstavnički dom, a 2003. godine postala je šefica demokratske manjine. Ima petoro dece i devetoro unučadi.
Prema rečima Srđe Trifkovića, reč je o ciničnoj osobi čija se hipokrizija oličava u činjenici da se svesrdno zalagala za sprovođenje rigidnih mera u pogledu pandemije kovid 19, dok sa druge strane sama te mere nije poštovala.
„Pelosijeva vodi jedan visokoburžoaski način života i sa ’olimpijskih visina‘, sa najdubljim prezirom gleda na obične Amerikance, iste one koje je pre četiri godine Hilari Klinton nazvala ’diplorabls‘, odnosno ’prezira dostojnim‘. Pelosijeva je izrazito elitistički, profesionalni političar, koji je od profesionalnog bavljenja politikom napravio milione, a pritom se pravi da mu je stalo do običnog sveta. I to je, nažalost, u Kaliforniji i dalje funkcionalno, jer je ona materijalno doprinela promeni etničkog sastava te države sa zalaganjem za takozvane ’zone utočišta‘ za ilegalne imigrante, koji nakon što dobijaju legalizaciju, glasaju za demokratsku mašinu“, primećuje Trifković.
Tajna uspeha Nensi Pelosi
Tajnu dugovečnosti i uticaja udarne pesnice demokrata Srđa Trifković tumači time da je ova političarka, sa savršenim razumevanjem motivacije demokratskih članova Predstavničkog doma, pretvorila demokratski kokus u jednu interesnu zajednicu za deobu federalnih kolača.
„Oni, naravno, narastaju do te mere da se u razne zakonske predloge koji se tiču, recimo, pomoći za ekonomske posledice kovida, ubacuju i razni projekti koji nemaju nikakvog uticaja na željeni stimulativni efekat samog paketa, ali koji pomažu zapošljavanje u određenim kongresnim distriktima i time pomažu i reizbor dotičnih kongresmena. Drugim rečima, to je kao što bi rekao Mark Tven pre 150 godina, najbolji Kongres koji novac može da kupi“, objašnjava naš sagovornik.
Međutim, smatra Trifković, Nensi Pelosi u Kongresu ipak neće biti produžena ruka predsednika Bajdena i to iz dva razloga. Prvi je, kako kaže, taj što Džo Bajden u načelu ne može da ima produženu ruku jer je on bivši čovek i sam će više biti rezultat produžene ruke raznih elemenata „trajne države“.
„Takođe, Nensi Pelosi je više svoja i predstavlja jedan nezavisni centar moći u okviru demokratske mašine. To znači da će ona tražiti dodirne tačke i zajedničke pravce delovanja sa Belom kućom, ali će zato naplatiti svoju cenu i uzeti svoj deo kolača za saradnju“, zaključuje Srđa Trifković za Sputnjik.
Ovo je, inače, bila prva sednica Predstavničkog doma u ovoj godini, gde su demokrate izgubile 11 mesta na novembarskim izborima i sada imaju tesnu većinu od 222 prema 212 glasova. Petoro demokrata odlučilo je da ne podrži Nensi Pelosi — dvoje je glasalo za članove Kongresa koji se nisu takmičili za mesto predsedavajućeg, dok je troje samo glasalo da su prisutni.