Duplančić, borac Prve proleterske udarne brigade, rođen je 18. oktobra 1929. godine u Splitu i potekao je iz ugledne zanatlijske porodice. Otac mu je bio tapetarski majstor i dekorater koji se školovao u Beču.
Po završetku školovanja radio je u Splitu i Dubrovniku. Po materijalnom statusu Zdenko Duplančić je bio obezbeđen i ušuškan, ali njega je zvao zov revolucije i moto borbe za bolji i pravedniji svet. Od rane mladosti pripadao je naprednom pokretu kao i njegova uža i šira porodica koja bila je aktivno uključena, svako na razne načine u NOB-u.
Majka mu je bila u Anitfašističkom frontu, a njegove tetke i ujaci bili su aktivni i organizovani u pokretu i NOR-u (njih sedmoro). Dvojica od njih su poginula. Tetka mu je nosilac Partizanske spomenice 1941. godine.
U kući Zdenkovog oca su se skrivali ilegalci do odlaska u partizane, a u njoj se skupljala i pomoć za partizane.
Kao član SKOJ-a upućen je iz splitske brigade koja je branila ulazak Nemaca i ustaša iz Dalmatinske zagore u Split u Prvu proletersku NOU brigadu, u njen Drugi crnogorski bataljon.
Kao borac u brigadi učestovao je u mnogim značajnim bitkama koje je brigada vodila kako u Bosni, Crnoj Gori. Sandžaku, Srbiji i Hrvatskoj.
Školovanje u SSSR-u i Americi
Po oslobođenju zemlje Zdenko Duplančić je raspoređen u ratno vazduhoplovstvo. U vazduhoplovstvu je stupio u prvu klasu pilotske škole u Pančevu, a posle toga u prvi letački bataljon u Kraljevićevo (danas Kačarevo) radi školovanja u SSSR. Po uspešnom završetku školovanja maja meseca 1948. godine bio je raspoređen na službu u Komandi RV i dobio čin poručnika, s obzirom na staž i dužnost u NOR-u.
Godine 1954. otputovao je u SAD na školovanje, u američkom školskom centru za vazduhoplovnu elektroniku u državi Misisipi.
U upravi bezbednosti SSNO nalazio se u Odeljenju za vezu sa vojnim izaslanicima na dužnosti rukovodioca vazduhoplovno-mornaričkog odseka.
Završio je i višu vojnu vazduhoplovnu akademiju i školu za usavršavanje oficira veze.
Kako je predstojala modernizacija JNA nabavka novog savremenog naoružanja Zdenko Duplančić je upućen u SSSR pri Ambasadi SFRJ na dužnost rukovodioca grupe koja je ugovarala nabavku i školovanje našeg ljudstva vezanog za novu tehnologiju u periodu od pet godina.
U ovom periodu intenzivne vojne saradnje sa SSSR-om mnoge naše vojne delegacije visokog nivoa boravile su u SSSR-u, koje je trebalo prihvatiti i učestvovati u organizaciji među kojima je dva puta i delegacija SFRJ, na čelu sa Titom, boravila u SSSR-u, gde je Zdenko Duplančić učestvovao u razgovorima najvišeg nivoa.
Za vreme boravka bio je i član Opunomoćstva SKJ u SSSR-u kao i član kolegija Ambasade.
Po dolasku u zemlju 1979. godine postavljen je za direktora izvoza naoružanja i vojne opreme u SDPR-u. S obzirom na funkciju, bio je u najužem rukovodstvu vojno-privrednog sektora SSNO, te je, kada se razmatrala problematika vojno-privrednog sektora, prisustvovao na sednicama Vlade, ispred sektora.
Zdenko Duplančić je bio i član Komisije Vlade SFRJ za zemlje u razvoju u kojoj su uključene sve nesvrstane zemlje. Bio je i član Glavnog odbora SSRNJ – njegovog vojnog dela, zadužen za pomoć oslobodilačkim pokretima u svetu.
Pored ovih dužnosti Zdenko Duplančić je bio u dva mandata predsednik Komiteta vojno-privrednog sektora i član Komiteta SSNO.
Obavljajući pomenute dužnosti putovao je u mnoge zemlje sveta. Iako po vokaciji oficir, radio je specijalne poslove i susretao se sa mnogim svetskim državnicima.
Penzionisao se 1. januara 1988. godine u činu pukovnika. U njegovoj „karakteristici“ opisan je kao čovek koji „pokazuje inicijativu i kreativnost kod svih poverenih mu poslova i zadataka i primernu tačnost i pedantnost kod njihove realizacije i uživa veliki ugled u svojoj sredini i njegova se reč uvažava i poštuje“.
Takođe se navodi da poseduje „izraženu sposobnost da mobiliše i pokrene ljude na akciju zbog čega su mu poveravane veoma odgovorne partijske dužnosti i da bi bilo veoma korisno za društvo da se iskoriste njegove natprosečne mogućnosti“.
Do kraja veran svojoj revoluciji
Po penzionisanju Zdenko Duplančić se aktivno uključio u rad boračke organizacije na terenu gde je obavljao dužnosti: predsednik Odbora Sekcije boraca Prve proleterske NOU brigade, predsednik Opštinskog odbora SUBNOR Savskog venca, član SUBNOR-a Beograda, član Predsedništva SUBNOR-a Srbije i Komiteta za međunarodne veze.
Za svoj dugogodišnji rad u JNA i ratu odlikovan je: Ordenom za hrabrost, Ordenom jugoslovenske zvezde na ogrlici, Ordenom zasluga za narod sa srebrenim zracima, Ordenom bratstva i jedinstva sa srebrnim vencem, Ordenom narodne armije sa zlatnom zvezdom, Ordenom za vojne zasluge sa zlatnim mačevima, Ordenom zasluga za narod sa srebrnom zvezdom, Ordenom Narodne armije sa srebrnom zvezde, Ordenom za vojne zasluge sa srebrnim mačevima, Medaljom za hrabrost, Medaljom borca, 6 medalja za službu i Ruska medalja 50 godina pobede. Poseduje mnoge pisane Povelje boračkih organizacija kao i Zahvalnica.
Ratna odlikovanja su: Orden za hrabrost, Orden bratstva i jedinstva sa srebrnim vencem, Orden zasluga za narod sa srebrnom zvezdom, Medalja za hrabrost.
Zdenko Duplančić je ostao do kraja veran svojoj mladosti, svojoj revoluciji i svojim idealima.
Vreme i mesto sahrane biće naknadno objavljeni.
Pogledajte i intervjuu koji je Zdenko Duplančić dao za Sputnjik povodom oboležavanja 75 godina od pobede nad fašizmom.