U iznajmljenoj kući u kojoj živi Dragan, astal zatrpan papirima... Na svakom drugačiji jezik, albanski, engleski, fracuski... Gleda u njih bespomoćno već godinama u nadi da će se nešto promeniti.
Američka demokratija na delu
„Išao sam sto puta u komandu Kfora samo što nisam spavao tamo... Ali ništa! Dok su bili Francuzi, nešto su i plaćali, ali od kada su Amerikanci preuzeli, a tome je evo šesta godina, ni dinara nisu dali! Ne samo meni, već ni drugima koji imaju isti problem,“ priča Dragan.
Druga po veličini vojna baza na Kosovu, podignuta je na 4,97 hektara Draganove zemlje. Dokaz da je on vlasnik te imovine je potvrda iz zemljišnih knjiga koje je dobio u katastru u Prištini od Albanaca.
„Moj pradeda se u grobu prevrće! Prvo su nam imovinu konfiskovali komunisti i taman kad smo je dobili nazad – zaposela ih je strana vojska!“ kaže on.
Stigao i do francuskog suda i pobedio
Baza koju je Kfor podigao neposredno po dolasku na Kosovo i Metohiju 1999. na Draganovom zemljištu je u stvari kamp za napredno komandno mesto (FCP) kojim upravljaju pripadnici Kosovskih snaga (KFOR) i koordinira operacijama na severnom Kosovu. FCP je zadužen za situacione patrole, kontrolne punktove za vozila i jedinice smeštene u kampu Notingemu Hil i Gate 1. U FCP-u ima 48 američkih vojnika i više od 1.000 osoblja. Uglavnom američko, nemačko, francusko, marokanskog, rumunsko, švajcarsko i slovenačko osoblje operiše iz kampa.
Prvobitno je bazom komandovao francuski korpus, kome se Dragan prvo i obratio za naknadu. Draganov slučaj se našao na francuskom sudu koji je presudio u njegovu korist.
Ministarstvo odbrane Francuske ponudilo je Mihajlovićima odštetu za šest godina korišćenja 52.512 evra, od čega je više od polovine otišlo na advokate i druge pravne stvari. Do ovog iznosa su došli na osnovu, kako se navodi u dokumentu o poravnanju, parametara o godišnjoj izgubljenoj dobiti od prinosa pšenice. Izračunali su cenu kilograma pšenice i prinos od pet tona po hektaru i došli do iznosa od 6.564 evra po godini, za ukupno 3,28 hektara. Dragan je pristao na ponudu.
Amerikanci neće ni da čuju da plate
Kada su Francuzi otišli iz baze 2014. godine, Dragan je bio uveren da će se i Amerikanci ponašati kao i Francuzi. Uredno je složio dokumentima i vlasničkim listom i presudom francuskog suda pojavio se pred njihovim vratima sa zahtevom da plaćaju kriju. Međutim, vreme prolazi, a od njih odgovor nije stigao.
„Rekli su mi da sačekam par dana, a evo prođe šest godina! Sad kažu ne može, jer mi ne znamo ko će da plati, da li ćemo mi (KFOR), ili će da plati Unmik. Deca su mi se rasula po belom svetu, ja ovde samujem i čekam da se desi čudo! Ako budem morao, sve iz početka da radim, angažujem advokate i da se ganjam sa njima – lakše će mi biti da legnem pred kapiju pa neka me pregaze,“ usplahireno priča ovaj već vremešni čovek.
Inače, baza koju Kfor koristi se prostire na 50 hektara obradive, uglavnom sprske zemlje.
Umesto pšenice zemlja utabana tenkovima
Porodici Dragana Mihajlovića iz Novog Sela Mađunskog, kod Vučitrna, je 1953. godine, prema tadašnjem zakonu o zemljišnom fondu, a na osnovu takozvanog „viška zemlje“ oduzeto 4,97 hektara zemlje. Ta zemlja je tada postala društvena svojina, odnosno vlasništvo zemljoradničke zadruge „Elan“. Skoro 40 godina kasnije, 1992. godine, Mihailovići su dobili rešenje da im se imovina, na osnovu zakona o povraćaju oduzete zemlje, vraća u posed.
Nije kaže, ni lako prolaziti svaki dan i gledati svoj posed, a nemati mogućnosti da mu priđeš, posebno nije lako gledati vojsku, tenkove, slušati strane jezike na nekad rastresitoj, plodnoj zemlji na kojoj se nekad talasala pšenica, ječam, sada utabanoj, pritisnutoj tenkovima, teškim vojničkim čizmama...
Svojevremno se obraćao i Unmiku, odakle je 2014. godine dobio odgovor da se po papirima iz srpskog katastra, koji je izmešten u Kruševac, baza KFOR-a u Novom Selu Mađunskom nalazi na društvenom zemljištu, jer u srpski katastar nije upisano rešenje koje je dobio u Prištini.