Najava odlazećeg visokog predstavnika za Bosnu i Hercegovinu Valentina Incka o jačem angažovanju međunarodne zajednice na „sređivanju stanja“ u toj zemlju, pri čemu će posebnu ulogu imati Nemačka, još jedan je nagoveštaj međunarodnih pritisaka, pre svega na Srbe, ne bi li došlo do dodatne unitarizacije te zemlje.
Iako Incko nije potvrdio da će ga na mestu visokog predstavnika zameniti nemački konzervativni političar Kristijan Šmit, rekao je da je potrebna „robusna politika“ međunarodne zajednice. Iskustvo nas uči da je reč o nastavku pritisaka na Srbe, ali i Hrvate, ne bi li došlo do revizije Dejtona.
Zbog Rusije i Kine Nemačka ne može ništa postići „na mišiće“
Politički analitičar Dragomir Anđelković kaže za Sputnjik da će Nemačka dobiti mogućnost da bude „predvodnik“ u Bosni pošto se Amerika neće preterano mešati nego će je pustiti da predvodi zapadni deo međunarodne zajednice.
„Međutim, ne treba zaboraviti da je istočni deo (međunarodne zajednice) mnogo jači nego što je bio pre 20 godina. I Rusija i Kina su mnogo snažnije, te Nemačka ne može ništa 'na mišiće' da postigne. Tako da Srbi ne treba da brinu zbog toga već da jasno da stave do znanja šta su spremni da prihvate, a šta nisu, i da se tome suprotstave“, smatra Anđelković.
Nametanje volje u Bosni
Dejtonski sporazum ne može se nikako menjati osim uz saglasnost dva entiteta i tri konstitutivna naroda i ne može se nametati bilo šta sa strane, upozorava sagovornik Sputnjika.
„Ako Incko misli da će Nemačka svojom dobrom voljom uticati na narode Bosne i Hercegovine da traže funkcionalna rešenja, to je u redu, ali se plašim da to nije u njegovim mislima, već da, pre svega, govori o pokušaju nasilnog nametanja. U tom slučaju bi se Nemačka ponašala kao tokom Drugog svetskog rata kada je gušila druge narode i nametala svoju volju suprotno međunarodnom pravu, a ne kao demokratska država kao što se predstavlja“, ističe Anđelković.
Ukoliko Nemačka želi demokratski pristup, onda mora uvažiti volju Republike Srpske kao potpisnice Dejtona koja ima pravo da se složi ili ne složi sa bilo čim, ocenjuje Anđelković i dodaje da ako se drugačije postupa, onda se tu radi o jednoj vrsti agresije i u tom slučaju će srpski narod znati šta da radi – da se suprotstavi.
I bez saveznika Hrvata, Srbi imaju snagu da se suprotstave Nemačkoj
Sagovornik Sputnjika dodaje da Hrvati polako nestaju sa prostora BiH što pokazuje do čega je doveo njihov koncept zajedništva sa muslimanima, i u takvim okolnostima Hrvatska će svakako da se odupire daljoj centralizaciji BiH, što je za nas važna stvar, jer imamo partnera.
„U tom slučaju se radi o jednom narodu protiv dva, i to o jednom narodu koji pokušava da ruši Dejton, odnosno o bošnjačkoj eliti koja u ime svog naroda pokušava to da radi. Kad je reč o Nemačkoj, neće se previše obazirati na Hrvate jer ima svoj interes, a to je da se BiH centralizuje. Bez obzira na Hrvate, bili nam partneri ili ne, mi moramo da se suprotstavljamo takvim pokušajima i mislim da za to imamo i snage i sablje. A tim pre, i pomoć Hrvata“, zaključio je Anđelković.