Od Tanjug javlja do – da li je – „Tačno“

Prvi u svetu Tanjug javlja da je 1961. počela invazija na Kubu, da su Vijetnamci oslobodili Sajgon 1975, da su trupe Varšavskog pakta umarširale u Čehoslovačku 1968, da je 1972. Bobi Fišer postao prvak sveta, a Nikolae Čaušesku zbačen sa vlasti 1989. godine... Donedavno se dičio sloganom ”Tačno”,  a danas se, međutim, pitamo - postoji li uopšte.
Sputnik

Da je bilo malo više mudrosti danas bi nacionalna novinska agencija Tanjug imala lepih 77 godina i Srbija bi, kao i ostale države, od Nemačke, Francuske, Austrije, Rusije, do Slovenije, Hrvatske...  imala svoju novinsku agenciju.

Nije lako početi tekst o Tanjugu povodom vesti da je višedecenijski medijski gigant prešao u ruke firme „Tačno“ jer je malo kome jasna njegova pozicija. Srbija ga je ugasila novembra 2015. posle neuspele privatizacije. Prvo je 31. oktobra prestao da važi Zakon o javnom preduzeću Novinska agencija Tanjug, čime je agencija formalno-pravno ugašena, da bi odluku Vlade Srbije o pravnim posledicama prestanka rada Novinske agencije Tanjug „Službeni glasnik" objavio 5. novembra, na njegov 72. rođendan.

Otuda je UNS danas morao da objašnjava da su netačne vesti pojedinih medijskih kuća o prodaji Tanjuga. Ne može se, naravno, prodavati, nešto što je već ugašeno, odnosno čije gašenje traje punih pet godina i po Akcionom planu za primenu Medijske strategije to bi trebalo da bude završeno u prvom kvartalu 2021. godine.

"U konkretnom slučaju ne radi se o prodaji Tanjuga već o ustupanju iskorišćavanja drugih imovinskih prava, na određeni vremenski period, uz odgovarajuću naknadu“, objašnjava UNS.

Srpski rečeno, prava da koristi žig, odnosno ime Tanjuga, kupila je firma "Tačno". Nju su, kako navodi UNS, pet dana pre oglašene prodaje žiga i imovinskih prava Tanjuga, osnovali RTV Pančevo sa 60 odsto kapitala uz osnivački ulog od 600 dinara i "Minkaord medija" sa 40 odsto kapitala sa ulogom od 400 dinara, čiji su zakonski zastupnici poznati muzičar Željko Joksimović i Manja Grčić, inače suvlasnici K1 televizije.

Sva ta ekvilibristika bila je, očigledno, neophodna da se u medijskom prostoru sačuva sadašnji Tanjug. Potpuno lično gledajući na to kao neko ko je 32 godine bio novinar te kuće do njenog „gašenja“ i svedočio njenim uspesima i padovima deleći sudbinu zemlje, drago mi je što je tako. I opet  lično, žalosno je što je moralo tako da bude.

Ime Tanjug je tokom trajanja postalo prepoznatljiv brend. U vreme najveće slave sedamdesetih godina prošlog veka, po američkim istraživanjima, Tanjug je po rejtingu bio sedma novinska agencija u svetu.

Danas Tanjug sa sto zaposlenih, koje će sa imenom preuzeti firma „Tačno“, naravno, ni izbliza ne može da računa na domete koje je nekada postizao, kada je imao više od 30 dopisnika iz svih bitnih država sa svih kontinenata, kada je imao redakcije i dopisnike iz svih krajeva zemlje, kada je, podrazumeva se,  pokrivao rad svih institucija u Beogradu, izveštavao sa najznačajnijih događaja u zemlji i svetu.  

Od Tanjug javlja do – da li je – „Tačno“

Tanjug javlja, reči kojima je započeo emitovanje iz Jajca ratne 1943. postale su prepoznatljiv slogan koji se i danas pamti kao jedna od omiljenih replika iz Šotrinog popularnog filma „Lajanje na zvezde“.  Tek toliko da se ne zaboravi, jer važimo za narod koji lako zaboravlja. Ali na stranu istoriju.

Možda bi neko od odgovornih mogao da razmisli o tome da ne bi trebalo da prizivamo u pomoć ekvilibristiku da bi Srbija imala svoju nacionalnu novinsku agenciju, koju inače imaju gotovo sve zemlje Evropske unije. Razlika je samo u formi.

Uostalom, odavno je svima jasno da ko ima informaciju, ima moć. Valjda su zato od nas iz Brisela svojevremeno i tražili da ugasimo svoju nacionalnu agenciju.

Komentar