Prema najavama, deo ovog zemljišta će, ukoliko se ispune zakonski uslovi, biti ponuđen poljoprivrednicima po privilegovanoj početnoj ceni od nula dinara.
U ovoj upravi kažu da će prethodno biti provereni imovinsko-pravni odnosi, odnosno da li su te parcele predmet restitucije.
Pronalaženje modela da se zemljište stavi u funkciju
Ministarstvo poljoprivrede nedavno je saopštilo da je terenskom proverom napuštenog zemljišta u državnom vlasništvu identifikovano 546 napuštenih parcela ukupne površine 948 hektara. One se nalaze na teritoriji: Valjeva, Uba, Osečine, Lajkovca, Mionice, Ljiga, Čačka, Gornjeg Milanovca, Ivanjice, Lučana, Iriga, Vršca (Veliko Središte) i Niša (Medijana).
Praktično polovina kontrolisanih državnih oranica u navedenim lokalnim samoupravama našla se na ovom spisku. Kada se ovim hektarima pridodaju i na stotine zaparloženih oranica u drugim krajevima Srbije, dolazi se do velikih površina koje se ne obrađuju.
"Nismo samo utvrđivali da li se zemljište koristi već smo hteli da sagledamo koji su razlozi za to. Cilj je da nađemo model da se to državno zemljište stavi u funkciju", rekao je za Politiku Branko Lakić, direktor Uprave za poljoprivredno zemljište.
Jedan deo napuštene državne zemlje, već je izvesno, mogao bi da se stavi u funkciju poljoprivredne proizvodnje, ali on, u ovom trenutku, ne može da precizira koliko će takvih parcela biti. Druge koje za to nisu pogodne iz raznih razloga mogle bi, recimo, da budu pošumljene.
Lakić je istakao da je zemljište ograničen resurs i da svaka ozbiljna država teži da ga što bolje iskoristi.
Intenzivirati poljoprivrednu proizvodnju
Prema podacima iz avgusta 2020, u poslednje tri godine 5.255 hektara zaparložene zemlje dato je poljoprivrednicima na korišćenje bez naknade u periodu do pet godina. Uz obavezu da je u tom periodu privedu nameni, odnosno da je raščiste, što uglavnom zahteva velike investicije.
Posle toga korisnik može da dobije i produženje ugovora, na dodatnih 20 godina, ali pod uslovom da investira u podizanje višegodišnjih zasada voća i vinove loze, ako su površine veće od deset hektara. Ako su manje nema takve obaveze, može da ga koristi za bilo koji vid poljoprivredne proizvodnje.
Lakić kaže da država na ovaj način želi da podstakne intenzivnu poljoprivrednu proizvodnju s velikim prinosima i upotrebom savremenih tehnologija.
"Nula dinara je početna cena na javnoj licitaciji. Drugi privilegovan uslov je to što može svako gazdinstvo da se javi, bez obzira na to gde je registrovano i koliko godina je aktivno, što su uslovi za regularni zakup državnog zemljišta", ističe naš sagovornik.
On kaže da će ove aktivnosti ministarstva biti nastavljene i u 2021. i očekuje da će u januaru biti poznati detalji o tome koje će lokalne samouprave biti obuhvaćene.
"Prošle godine je bio pilot-projekat za četiri opštine i od tih parcela, za koje je utvrđeno da su napuštene, 50 hektara je dato u zakup, i to uglavnom za podizanje voćnjaka, što je odličan rezultat", smatra Branko Lakić.
Pročitajte još: