Udruženje za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat“ preuzelo je predmete iz 400 privatnih zaostavština, a brine o čak 60 celih legata znamenitih ljudi i porodica koje su u temelju moderne Srbije i srpske kulture.
Milovan Danojlić, Ljubivoje Ršumović, Pero Zubac, Ružica Sokić, Pavle Vuisić, Ivan Bekjarev, Branka i Mlađa Veselinović, profesor Bogdan Terzić, Zoran Gluščević, porodice Leko, Tartalja, Garašanin, Žigon poklonili su poverenje udruženu „Adligat” da čuva njihovu zaostavštinu za buduće generacije.
Cipelice Ružice Sokić
Nedavno je otvoren Legat Ružice Sokić i to 14. decembra na dan njenog rođenja.
„Tu se nalazi nameštaj iz glumičinog stana. To je nameštaj njenog oca Petra Sokića, predratnog intelektualca i jednog od suvlasnika lista 'Pravda', koji je izvršio značajan uticaj na političku scenu i književnost onog vremena. U legatu se nalazi i značajn deo njene biblioteke, čak 150 knjiga sa posvetama i značajna pozorišta arhiva. Njena zaostavština vezana za film nalazi se u legatu formiranom u Jugoslovenskoj kinoteci, a kod nas je došlo sve što je vezano za pozorište i nju lično“, kaže za Sputnjik predsednik „Adligata“ Viktor Lazić, kome su ipak najdraže njene cipele.
Lazić ističe da u svim legatima predstavljaju portrete ljudi koji su obeležili kulturnu scenu Srbije i Jugoslavije.
„Puni značaj svakog legata dolazi posle mnogo godina. Mi smo preuzeli značajnu arhivsku građu, ali mi nismo stručni za pozorište. Sigurno će doći oni koji će se baviti tom građom i kada ona bude potpuno obrađena, makar to bilo i za pola veka, jer smo mi spori u proučavanju sopstvene istorije, tek tada ćemo znati pravi značaj zaostavštine Ružice Sokić“, kaže Lazić.
Okoreli antikomunista simbol komunističke kinematografije
Šetajući „Adligatom“ doći ćete do Legata Pavla Vuisića koji je mnogo toga novog otkrio o legendarnom glumcu.
„Istražujući dokumentaciju naišli smo na scenarie za filmove koje je lično pisao, a za koje niko nije znao, pa rukopise njegovih pesama. Pisao je poeziju. Tu su i ljubavna pisma koja je pisao supruzi. Napravili su poseban jezik koji su koristili u pismima. Ima i mnogo njegovih ličnih predmeta – lule, upaljači, brijači, svežanj ključeva“, ukazuje naš sagovornik.
Bio je Vuisić na Sremskom frontu, a onda dobio poziv za služenje vojske.
„Pavle Vuisić je bio okoreli antikomunista i istovremeno simbol komunističke kinematografije. Njegovog oca su uhapsili komunisti pošto je bio u kraljevoj službi i dosta su ga maltretirali, a Paja je bio na Sremskom frontu. Mi smo u dokumentaciji pronašli poziv da služi vojsku dve godine i njegov odgovor u kome kaže da misli da je dovoljno svoje krvi prolio na Sremskom frontu i da mu ne pada na pamet da služi vojsku. To su detalji koji dočaravaju njegov karakter i njegovu netrpeljivost prema novim vlastima“, govori Lazić.
U gaćama pred Tita
Međutim, Tito i Jovanka su obožavali sve njegove uloge i on je bio jedini kome se sve tolerisalo, što je on obilato koristio.
„Paja ulazi u kafanu i traži ćebe. Konobar ga pita šta će ti ćebe, a on odgovara: 'Pa da pokrijem Titovu sliku. Ne mogu da sedim, pijem i gledam u Tita'. Sve to bi bilo koga drugog koštalo života, ali njemu se tolerisalo“, kaže Lazić.
Vuisić je, dodaje predsednik „Adligata“, bio toliko ekstreman da je čak odbijao da upozna Tita.
„Tito je više puta tražio susret sa njima, ali on je odbijao. Jednom dok je bio na Savi, pošto je voleo ribolov i da pravi brodove, tajna služba ga je kidnapovala. Bio je u nekim gaćama i atletskoj majci i takvog su ga odveli na Beli dvor. Nisu naravno hteli takvog da ga odvedu pred Tita nego su mu dali odelo i onda je krenuo da se svađa sa njima govoreći im: 'Ako ste me ovakvog doveli, onda me ovakvog i vodite kod maršala'. Zamalo da se potuče sa njima. Tito je bio blizu, čuo da se nešto dešava, izašao i pozvao ga u svoje prostorije. Mislim da je on jedini čovek koji je sa Titom govorio u gaćama i atletskoj majici. Paja se tog događaja stideo, jer je bio primoram da uradi nešto što na kraju krajeva nije želeo i tek nakon njegove smrti se saznalo za tu epizodu“, govori naš sagovornik.
Testament
Pavle Vuisić nije voleo nijednu vrstu licimerja i bojao se da će vlast od njegove sahrane napraviti događaj, što nije želeo da dozvoli.
„Znao je da će umreti jer je bolovao od raka. Zato u testamentu Paja zahteva da mu šestorica popova peva na sahrani, ali u sebi da ih on ne čuje i da mu nijedan komunist - i još podvlači reč komunist - ni govora, ali niti ijedne reči ne progovori - ‘jerbo ću se u grobu prevrnuti i ne samo prevrnuti, već i iz groba ustati da njemu, i ne samo njemu već svima njima, koliko ih je na svetu, je…mater’. Kasnije je u drugom testamentu tražio da ga samo supruga isprati i niko nije prisustvovao sahrani. Čak ni pop koji je držao opelo nije znao koga sahranjuje”, navodi Lazić.
Ivan Bekjarev - fudbalska lopta Gane i članske karte Crvene zvezde
Glumac Ivan Bekjarev, koji nas je nedavno napustio, bio je član “Adligata”, a njegov legat formiran je pre godinu dana.
„U legatu možete videti fotografije, njegove i porodične, kao i sa značajnim ljudima poput Novaka Đokovića, njegova lična dokumenta, nagrade, 130 posveta. Najdraža stvar od koje se najteže oprostio je fudbalska lopta koju su potpisali svi fudbaleri reprezentacije Gane na svetskom prvenstvu. Tu su i pištolj iz predstave ‘Nadrealisti’, članske karte fudbalskog kluba Crvena zvezda, čiji je vatreni navijač bio”, kaže Lazić čija porodica već 250 godina sakuplja dragocenu građu i čuva kulturu srpskog naroda.
Pored je deo legata Branke i Mlađe Veselinovića.
„Ivo Andrić je poklonio cveće Branki Veselinović 1967. Ona ga ispresovala, uramila i nalazi se danas kod nas, kao i deo njene biblioteke, nagrade, knjige sa posvetama”, dodaje Lazić.
Najnagrađivaniji Jugosloven
„Adligat“ čuva i Legat gradonačelnika Branka Pešića.
„Na plafonu je fotografija sa originalnim potpisima astronauta Nila Armstronga, Majkla Kolinsa i Edvina Oldrina, koju su poklonili Branku Pešiću kada su bili u poseti Beogradu. Pored sata možete videti povelju koju mu je poklonila kraljica Elizabeta Druga sa svojim ličnim potpisom. Na stolu stoji knjiga - trenutno je na restauraciji - koja postoji samo u jednom primerku i tu knjigu je dvadesettroje ljudi napisalo i oslikalo za njegov 50. rođendan. Reč je o najznačajnijim ljudima tog vremana. Imate Lubardin crtež, pesme Branka Radičevića i Desanke Maksimović...Glumci, pisci, slikari su po jednu stranu napisali ili oslikali, svesni kakvog posebnog gradonačelnika imaju“, ističe naš sagovornik.
Police iz Pašićeve dnevne sobe, akt tašna, novčanik, cigarete, kravata, pribor za pisanje... mnogo je ličnih predmeta izloženo.
„Imamo i njegove diplomatske pasoše koje je koristio kao predsednik Skupštine grada, fotografije sa Titom.... Čitao je Čerčila, ali i jako mnogo ruske belestristike. Bio je jadan od najgrađivanijih Jugoslovena i kod nas se nalazi više stotina nagrada, zahvalnica, plaketa“, ističe Lazić.
Zanimljivo je da se na pisaćem stolu gradonačelnika Branka Pešića nalazi detalj iz budućeg legata arhitekte Branka Pešića - jelovnik i pozivnica za svečanu večeru koju gradonačlnik priređuje u čast arhitekte povodom svečanog otvaranja Beograđanke.
„Branko Pešić je jedan od naših najznačajnijih arhitekata. Među najzaslužnijima je za izgradnju Beograđanke i nazivaju ga ocem Beograđanke, a voleo je da ga zovu u kumom Hrama Svetog Save, jer se 10 godina bavio njegovom izgradnjom. Predvodio je tim koji je podigao kupolu hrama, u to vreme arhitektonsko čudo. Kupola je napravljena pa podignuta sa 16 dizalica i taj događaj je pratilo više od 2.000 arhitekata iz celog sveta. Očekujemo dragocenu arhivsku građu, u kojoj su plan za Beograđanku, za Hram Svetog Save, za Novi Beograd, pošto je bio šef Direkcije za izgradnju Novog Beograda“, kaže Viktor Lazić.
Najveća zbirka knjiga o Čehovu
Ima „Adligat” i strane legate među kojima Lazić izdvaja Petera Urbana, jednog od najznačajnijih prevodilaca slovenskih jezika na nemački.
„U njegovoj zbirci se nalazi jedna od najvećih privatnih kolekcija knjiga o Čehovu. Zbirka je bila u Nemačkoj i kada smo je preuzimali imao sam razgovor sa nemačkom ministarkom kulture tim povodom”, ističe Lazić i dodaje da neprestano rade na proširenju prostora za smeštaj dragocenih knjiga, a u pripremi je i čitaonica sa 50 mesta.
Pročitajte još: