Milovan Danojlić, dobitnik Andrićeve nagrade: Nisu me zaboravili, iako sam u tuđini

Ova nagrada mi znači kao saznanje da me nisu zaboravili, da me se sećaju iako sam u tuđini, kaže akademik Milovan Danojlić za Sputnjik povodom „Velike nagrade Ivo Andrić" koju mu je Andrićev institut iz Andrićgrada dodelio za životno delo.
Sputnik

Isto priznanje dobio je i nobelovac Peter Handke za najbolju knjigu u 2020. godini, za roman „Drugi mač", a odluku je doneo žiri koji su činili dopisni član SANU Jovan Delić (predsednik), književnik Muharem Bazdulj i književni kritičar Želidrag Nikčević.

„Pomalo je takvih podvižnika jeziku, višestruko obdarenih i raznovrsno ostvarenih pesnika, proznih pisaca, esejista, prevodilaca i publicista kao što je Milovan Danojlić”, istakao je Delić obrazlažući odluku žirija.

Danojlić je, kako je istakao Delić, svoj visoki i razbokoreni književni dar objedinio sa najboljim i sve ređim vrlinama svoga naroda s plodnom radinošću i istrajnošću i strogošću prema sebi.

„Retki su pisci tako bogatog razuđenog opusa, visoke književne kulture i odgovornosti pred delom, jezikom, svetom i životom, svojim narodom, svojom zemljom i istorijom, pred svojim precima i potomcima. Danojlićeva kreativna pesnička priroda i retko osećanje jezika, koje se nije istupilo već se izoštravalo i usavršavalo u susretu sa stranim jezicima, kulturama i književnošću, oplemenili su njegovo celokupno životno delo", kazao je Delić.

Milovan Danojlić, dobitnik Andrićeve nagrade: Nisu me zaboravili, iako sam u tuđini

Uvek samokritičan

Danojlić koga je vest o nagradi zatekla u Francuskoj, za Sputnjik kaže da je uvek u ovakvim prilikama malo zbunjen, malo zahvalan, malo iznenađen, posebno u ovoj ne naročito prijatnoj godini.

„Uvek radim što bolje mogu, a priznanja su stvar ljudskih dogovora. Ja sam jako samokritičan čovek i rezerve koje imam prema onome što sam radio ne mogu se poništiti nikakvim nagradama. Zahvalan sam Institutu koji me je na taj način prozvao i to je uvek neko ohrabrenje za ono što još moram da uradim“, ističe Danojlić.

Žiri je konstatovao da je ovaj „raznoglasni pesnik visoke poetičke samosvesti s verom u jedinstvo bića i reči, dostigao vrh pevajući o čudima prirode i bilja, a onda se okretao više puta satiričnoj poeziji, nadahnuto govoreći o onome o čemu još nismo progovorili, usmeravajući svoje satirične epigrame i aforizme na najveće svetske moćnike.”

„Da ništa drugo nije uradio, nego što je preveo Bodlera, Klodela, Paunda, Jejtsa, Brodskog i druge velike pesnike sa svih strana, trajno bi zadužio srpsku kulturu, povezavši je sa svetskom lirikom i proznim vrhovima”, istakao je Delić.

Andrić najviša mera

Danojlić priznaje da mu je „Velika Andrićeva nagrada” među najdražim, ako ne i najdraža zbog lepote imena koje nosi.

Andrić je verovatno naša najviša mera u književnom poslu i to dobro zvuči. Pored mene nagradu je dobio Handke pa sam i s te strane u dobrom društvu. I sa živim i sa mrtvim, a obojica su nobelovci“, ističe Danojlić.

Nagrađeni pesnik živo se seća svojih susreta sa Andrićem.

„Viđali smo se povremeno. Bio je izuzetno fin čovek, pun iskustava. Govorio mi je neke stvari koje se ne govore svakom. Valjda je osetio da to deluje na mene. Nismo bili bliski, ali smo se viđali i on je primetio da ja reagujem na ono što on govori. Rekao mi je neke vrlo važne, zanimljive i lepe stvari. Tek kasnije sam video koliko mi je to značilo“, ističe naš sagovornik.

Lepo je, kaže, što se Emir Kusturica setio da izgradi Andrićgrad u Višegradu i posvetio mu toliku pažnju.

„Na pravom mestu od pravog čoveka iz Bosne. Ja sa Bosnom imam posebnih odnosa, dobio sam nagrade u Trebinju, Bileći i sada u Višegradu. Izgleda da imam tamo ponekog čitaoca pa ponekad stižu pozdravi iz tog dela naše lepe zemlje gde se i začeo ovaj naš jezik - hercegovački. To jedinstvo jezika. Andrić je veliki primer čoveka koji je usavršio srpsko-hrvatski jezik i doveo ga do vrhunske izražajnosti. Ima puno razloga da tu nagradu poštujem i posebno sam zahvalio Kusturici“, ističe Danojlić.

Milovan Danojlić, dobitnik Andrićeve nagrade: Nisu me zaboravili, iako sam u tuđini

Hadkeova priča melem za rane

Žiri Andrićevog instituta je najboljom knjigom u 2020. proglasio „Drugi mač” Petera Handkea.

Predsednik Delić je istakao da je tema knjige „Drugi mač" (podnaslov: Majska povest) prastara, biblijska i homerovska, ali i večna, koja je sa Šekspirovim „Hamletom” doživela svoje najslavnije uobličenje.

„Naslov ‘Drugi mač’ pokazuje se značenjski ambivalentnim – jedan mač drži klevetnik i moderni savremeni ubica, metaforički sekući oklevetanu žrtvu, a drugi je u rukama žrtve, odnosno žrtvenog potomka, sina i on jeste mač osvete, ali nije mač ubice. Osvetnik u ruci ne drži čelični mač, već onaj drugi, duhovni, književni i misaoni kojim brani sebe i sveju svetu majku. To je večni mač literature”, istakao je Delić.

„U srpskom bezbroj puta oklevetanom, iracionalno i nepravedno ubijanom i progonjenom narodu, Handkeova ‘Majska povest” doživljava se i kao priča o sebi i kao melem na bezbrojne rane i klevete. Zato se ova knjiga izdvaja između svih ostalih u 2020. Ona daje nadu u istorijsku i književnu istinu”, ocenio je žiri.

Hadkeovim citatom „Pisati poeziju znači govoriti istinu”, Delić je povezao dvojicu dobitnika „Velike Andrićeve nagrade”.

Andrićev institut u Andrićgradu, na čijem čelu je proslavljeni reditelj Emir Kusturica, osnovan je 28. juna 2013. godine.

Pročitajte još:

Komentar