Farmaceutska kompanija Moderna uskoro će početi sa ispitivanjem vakcine protiv korona virusa na deci uzrasta od 12 do 17 godina, dok se vakcina kompanije Fajzer trenutno testira na najmlađoj starosnoj grupi, deci od 12 godina. Proizvođač ruske vakcine Sputnjik Ve, sa druge strane, ispitivanja na deci ostavlja tek pošto završi celokupan proces na odrasloj populaciji.
Proces ispitivanja vakcine na deci dugotrajan
Pedijatar dr Saša Milićević ukazuje za Sputnjik da je ispitivanje vakcina na deci dugotrajan, ozbiljniji i mnogo detaljniji proces, nego što je to slučaj sa starijom populacijom. Prema njegovom mišljenju, preporuke za vakcinaciju dečije populacije ne treba da očekujemo u toku sledeće godine.
„Ima naravno i dosta ljudi koji imaju neku averziju prema vakcinaciji, a pogotovo kada je to u pitanju njegovo dete. To će naravno moći da se provede kada apsolutno svi budemo sigurni da nema nikakve štetne efekte, a za to je potrebno vreme. Bez obzira na ta ulaganja, koliko su lekari i naučnici predani, ipak je vreme ono što tu ne može da se kupi. Tako da mislim da će za sada vakcine protiv ovih 11 zaraznih bolesti koje deca inače primaju, i ostati. Ne verujem da će to moći u toku sledeće godine da se toliko usavrši“, smatra naš sagovornik.
Ovaj pedijatar podseća da kompanija Fajzer svoju ideju ispitivanja vakcine na deci pravda time što su ona latentni prenosioci virusa, pošto ima puno dece koja bez neke karakteristične simptomatologije mogu da prenesu virus odraslima.
Deca nisu prioritet kod imunizacije protiv korone
„Dosadašnja ispitivanja i iskustva su pokazala da deca jako dobro podnose koronu. Naravno, bilo je slučajeva i upale pluća, bilo je nažalost i smrtnih slučajeva u svetu, međutim, to je izrazito manje nego što je kod odraslih osoba. Iz nekog razloga još uvek se ne zna zašto je to tako, da li se deca zaraze pa zbog toga što imaju specifičan imunitet savladaju virus, ili su receptori za virus drugačiji kod dece pa se taj virus kovida ne nakači na njihovu sluznicu, to se još uvek ne zna. To je jedna zaista prava enigma, nekako kao da još nema vremena da se to ispita do kraja, obzirom da se ispituje dejstvo virusa na odrasle gde postoji veliki broj slučajeva. Vidim da zbog toga i smatraju da nije toliki prioritet da se određuje vakcinacija, odnosno imunizacija za decu, obzirom da nisu toliko ugrožena“, navodi Milićević.
Upitan, koja deca ne bi smela da prime vakcinu protiv korona virusa, Milićević kaže da su nuspojave kod dece jednake onima koje se mogu javiti kod odraslih, te da su pod lupom deca koja imaju takozvanu atopijsku građu, odnosno pacijenti koji imaju sklonost da reaguju alergijski, pogotovo ako su u porodici imali takozvani anafilaktički šok, to jest tako jaku alergijsku, nekada i smrtnu, reakciju na neki lek.
Koja deca ne smeju da prime vakcinu
„Tu spadaju i deca koja recimo imaju alergiju na hranu, deca koja imaju ekcem, to su sve deca koja su sklona da reaguju alergijski. Inače, ispitivanja pokazuju da ovi noviji savremeni lekovi recimo 3 posto daju neželjene reakcije, a kod pacijenata koji su teži i koji leže u bolnicama, to ide čak do 30 posto. Pa tako svaki lek kao i svaka vakcina sigurno će imati neke nus- efekte. E sad, da li će tu deca koja imaju imunodificijenciju odnosno oštećen imunitet ili deca koja imaju hronične bolesti, ili ona koja primaju lekove pa zbog toga imaju oslabljen imunitet, da li će oni tu biti prioritet ili ne, videćemo, jer je veliko pitanje kako će deca reagovati na vakcinu“, smatra sagovornik Sputnjika.
Imunolog Radmilo Petrović, apostrofira da se sve dosadašnje vakcine daju zdravim osobama, sa jedinim izuzetkom vakcine protiv gripa koja se daje najpre rizičnoj populaciji jer ova vakcina prema njegovim rečima sprečava komplikacije, a ne infekciju:
„Vakcina protiv gripa koja se daje već 70, 80 godina, ne sprečava infekciju sto posto. Ona sprečava infekciju u manjem procentu, ali sprečava komplikacije kao što je zapaljenje pluća, sprečava smrtnost. Ja sam često puta govorio da je vakcina protiv gripa vakcina protiv smrti.
To će izgleda biti i sa korona vakcinom, ona prvo treba da zaštiti stariju, rizičnu populaciju, da bude što manje umiranja, a tek će kasnije da se napravi vakcina koja će u visokom procentu štititi od infekcije“.
Vakcina bi decu štitila mnogo bolje nego odrasle
Petrović naglašava da deca čine između 15 i 20 posto svetske populacije, da predstavljaju nešto najdragocenije, pa da bi ih stoga trebalo zaštititi od bilo kakve neugodne reakcije. On podseća da bi vakcinom protiv korona virusa, jednako kao i kod vakcine protiv gripa, trebalo prvo zaštititi najrizičnije grupe, a potom ići na zdravu populaciju.
„Deca su isto osetljiva kao i odrasli, samo oni imaju još očuvan, zreo imuni sistem, i oni su manje rizični, manje obolevaju. Ako neko odrastao dobije neku prehladu ili zapaljenje pluća, onda je on celog života u riziku i prioritetu, odnosno osetljiviji je na virus influence i na virus korone. Svako ko je imao neku epizodu, neku infekciju pre 5, 10, 20 godina, ako je imao zapaljenje pluća ili bronhitis i slično, njegov respiratorni sistem je uvek u neku ruku manje otporan na neku drugu respiratornu infekciju, a to sad može da bude korona. Prema tome, oni koji su tako imali te epizode koje su lako preboleli, ipak su osetljiviji na grip i na koronu“, apostrofira imunolog.
Naš sagovornik zaključuje da bi s obzirom na očuvanost imunog sistema kod dece, vakcina protiv korona virusa njih mnogo bolje štitila nego odrasle, i one koji imaju narušen respiratorni sistem ranijim infekcijama.
Saznajte: Hoćemo li posle pandemije naučnike konačno ceniti više od rijaliti zvezda?