Ovako novinar Jovan Bajić sa Novog Zelanda opisuje borbu sa koronom u jedinoj zemlji u svetu u koja je i u novom talasu pandemije potpuno eliminisala korona virus.
Ova zemlja od pet miliona stanovnika imala je svega 25 smrtnih ishoda među kovid pacijentima i ukupno 2.100 zaraženih.
Kako se Novi Zeland rešio korone
U borbi protiv kovida pre svega je iskorišćena činjenica da je reč o ostrvskoj zemlji, granice su zatvorene, pa su na kopno Novog Zelanda nakon proglašenja epidemije mogli da kroče samo njeni državljani, za koje je bio obavezan karantin.
Sportski novinar Jovan Bajić na Novi Zeland je prvi put došao 2011. godine, kako bi pratio Svetski kup u ragbiju, dopalo mu se, odlučio je da se vrati i tamo živi. Danas je supervizor u jednoj građevinskoj firmi, ali se i dalje bavi i novinarstvom.
On za Sputnjik kaže da je presudno u borbi sa pandemijom bilo "zaključavanje", prvo trodnevno, a kasnije i drastično produženje mera na mesec dana.
"Sve je stalo, nije to bio policijski čas, kao u Srbiji, ali kada je stupio na snagu taj "nivo 4", gde si se zatekao, tu si morao da ostaneš četiri nedelje. Sreća je što na Novom Zelandu nema puno stanovnika, imali smo i slobodu da se krećemo u svom kraju. Mogli smo da prošetamo, da se malo promuvamo. Policija nije strogo patrolirala, obliazili su povremeno, ako nekog sretnu na ulici, obavezno su proveravali gde živi, ako je iz kraja, nije bilo problema", priča nam Bajić.
Postepeno "otključavanje"
On dodaje da posle drastičnih mera, nije odmah sve otvoreno, posle nešto više od četiri nedelje mere su vraćene na takozvani "nivo tri", ko je mogao da se pridržava tih mera, koje su se pored ostalog odnosile na držanje odstojanja od dva metra, mogao je da se vrati na posao. Jedno vreme nije bilo ni javnih skupova, a već sledeći nivo "otvaranja" otvorio je restorane, uz obaveznu distancu, u zavisnosti od veličine prostora, u neke ugostiteljske objekte moglo je da uđe i stotinu ljudi.
Naš sagovornik sa Novog Zelanda objašnjava da je u borbi protiv korone presudno bilo i brzo detektovanje zaraženih koji su uglavnom bili ljudi koji su se iz raznih delova sveta vratili u zemlju, a pre svega krugova u kojima su se kretali.
"U Oklandu su se pojavili slučajevi zaraze, ali pošto postoje aplikacije da označite gde ste, lako se saznalo ko je bio u tom okruženju, u kontaktu sa tim ljudima, pa su svi poslati na testiranje. Bili su naravno i u karantinu, u kućnoj izolaciji".
Uništen turizam, trpi i poljoprivreda
Svetski mediji preneli su da je Novi Zeland izašao iz recesije povezane s pandemijom koronavirusa, nakon što je u trećem kvartalu zabeležio rekordni rast od čak 14 odsto. Pokretačka sanaga bile su služne delatnosti povećanje profita u maloprodaji, smeštaju i prehrambenim uslugama.
Međutim, naš sagovornik kaže da je turizam, grana privrede koja popunjava veliki deo budžeta zemlje koju poseti i sedam miliona turista, potpuno uništen, a oporavka nema dok se virus ne iskoreni i na drugim mestima. On dodaje da Novi Zeland ima još jedan veliki problem koji ne može da reši.
"Zemlja se u velikoj meri oslanja se na radnu snagu iz inostranstva. Postoji program, takozvani "radni odmor", pomoću koga dobrim delom obezbeđuju jeftinu radnu snagu koja dolazi da vidi Novi Zeland, a istovremeno i da radi. Agrokultura je u velikom problemu, trenutno nema ko da bere voće, sazrelo, ostaje na zemlji, nema ko da ga pokupi", ističe Bajić.
On ima reči hvale za Vladu Novog Zelanda, koja je, kako kaže, shvatila ozbiljnost krize i pomogla gotovo svakog zaposlenog u zemlji.
"Malo ko od radnika je bio na poslu u veme "zaključavanja". Vlada je plaćala te četiri nedelje 80 odsto plate, svim zaposlanima. Kompanije koje su uspele da dokažu da im je prihod spao ispod 30 odsto, dobijale su subvencije, a država im i dalje pomaže na isti način", kaže Bajić.
Publika na stadionima
U zemlji koja se rešila korona virusa i dalje postoji preporuka da se nose maske, ali na to građane niko ne tera, pa se ponašaju onako kako osećaju da treba. Nema ni organizovane dezinfekcije objekata i restorana. Život se bezmalo potpuno vratio u normalu, a Bajića raduje što se to odnosi i na sportska takmičenja.
"Mi smo verovatno jedina zemlja na svetu koja ima publiku na stadionima. Pratio sam "Bledislou kup", reč je o ragbiju, to je kup tri nacije, ali Južna Afrika je odustala, nisu mogli da zbog korone pokupe svoje igrače po svetu. Izveštavao sam sa utakmica iz Oklanda i Velingtona, gde je na stadionu bilo trideset, u Oklandu i četrdeset hiljada ljudi, što je kapacitet stadiona, nema sporta bez publike", kaže Bajić na kraju razgovora za Sputnjik.