Kako su nacisti uz pomoć hemijskog oružja hteli da zauzmu naftna polja na Kavkazu

Nemački nacisti su 1942. godine nameravali da po svaku cenu, uključujući i upotrebom hemijskog oružja, zauzmu sovjetska naftna polja na Kavkazu koja su bila važna za Treći rajh, navodi se u arhivskom materijalu ruske spoljne obaveštajne službe sa koje je skinut veo tajne.
Sputnik

Materijal je objavljen u zbirci „Spoljnoobaveštajna služba Ruske Federacije. 100 godina. Dokumenti i svedočenja", koja je predstavljena 16. decembra u Moskvi. Među javno objavljenim dokumentima je i šifrovani telegram koji je 14. maja 1942. godine iz Stokholma u Moskvu poslao obaveštajni oficir sovjetske Spoljno-obaveštajne službe u Švedskoj, Boris Ribkin čiji je pseudonim bio „Kin“. Poruka se ticala planova nacista da napadnu Kavkaz u leto 1942. godine.

Nemci su mnogo rizikovali kako bi zauzeli Kavkaz“, rekao je Ribkin. Kako je istakao, izjava da je „situacija sa rezervama nafte u Nemačkoj daleko od katastrofalne ne odgovara u potpunosti stvarnom stanju stvari, nedostatak goriva se sada itekako oseća i čak je bilo slučajeva da su se zbog nedostatka goriva lovci kvarili tokom operacija“.

Nemačka računa na činjenicu da će ih Rusi, kada im zapreti gubitak naftnih polja, uništiti.

„Zato su Nemci već pripremili gigantska skladišta i rezervoare, opremu, mašine za bušenje itd. Pored toga, mobilisani su svi rudarski inženjeri, bez obzira na starost", rekao je Ribkin.
Nacistička „enigma“ slučajno nađena u Baltičkom moru

On je saopštio da je planirano da operacija na Kavkazu bude izvedena kao na Kritu, gde su nacisti iz vazduha organizovali veliki desant.

„Neviđeni broj padobranskih trupa biće lociran na naftnim poljima, skoro sve što Nemačka ima, sa zadatkom da zapleni izvore nafte. Ove vazdušno-desantne jurišne snage pokušaće da izdrže sve dok se Nemci ne približe iz Rostova", navodi „Kin“.

Ofanziva na Kavkaz bila je glavni cilj nemačke kampanje 1942. godine. Oduzimanjem naftnih polja na Kavkazu, Nemačka ne samo da je sebi obezbedila dodatne izvore tečnog goriva, već je i Sovjetski Savez uskratila za te izvore. Međutim, Crvena armija je zaustavila i nije dozvolila Nemcima da priđu naftnim poljima u Groznom i Baku.

U žestokim odbrambenim borbama sovjetske trupe nanosile su neprijatelju velike gubitke. Veruje se da su bitke za Kavkaz i Staljingrad predodredile radikalnu prekretnicu u Velikom otadžbinskom ratu i Drugom svetskom ratu. Strateška inicijativa je postepeno prešla na Sovjetski Savez.

Kako je SSSR otkrivao tajne atomske bombe

Zbirka „Spoljna obaveštajna služba Ruske Federacije. 100 godina. Dokumenti i svedočenja" prvi put pomoću arhivskih materijala govori o glavnim prekretnicama u istoriji ruske spoljne obaveštajne službe od trenutka njenog stvaranja 20. decembra 1920. godine do danas.

Većina dokumenata, obuhvaćenih ovom zbirkom, prvi put se razmatraju na naučnoj osnovi. U knjizi se koriste materijali iz arhiva Spoljnoobaveštajne službe Rusije, Centralnog arhiva FSB, Arhiva predsednika Ruske Federacije, Ruskog državnog arhiva društvene i političke istorije i drugih.

U šifrovanom telegramu se napominje da će za naciste „uspeh operacija na Kavkazu odlučiti o ishodu rata“.

„Prema tome, Nemci će koristiti sva sredstva kako bi postigli uspeh“, naglasio je Ribkin. Dodao je da je komanda grupacije Vermahta već poslala specijalne gasne trupe u velikom broju i poslala veliki broj bacača gasnih granata i drugih hemijskih materijala.

Pročitajte još:

Komentar