Prema rečima spoljnopolitičkog urednika američkog časopisa „Hronikls“, istoričara Srđe Trifkovića, postoje značajne, suštinske razlike između Trampa i Bajdena.
Da li će Bajdenu biti lakše nego Trampu
„Pre svega, mejnstrim medijska mašina će svesrdno biti uz Bajdenov tim, jer su oni od početka delovali kao neraskidiva simbiotička celina. Ta ista medijska mašina koja je Trampu od početka osporavala legitimitet, sa druge strane je zataškavala skandale koji su se ticali servera i mejlova Hilari Klinton, a kasnije i one koji su se ticali Bajdenovog sina Hantera. Ta medijska mašina je od početka tretirala optužbe za neregularnosti predsedničkih izbora kao izmišljotine i potpuno se ponašala kao neraskidivi deo Bajdenove kampanje. Da je bilo suprotno i da su u pitanju bile optužbe demokrata za manipulacije od strane republikanaca, nema sumnje da bi Vašington post, Njujork tajms, Si-En-En i ostali vrlo detaljno tu stvar ispitali“, objašnjava Trifković.
Drugi aspekt, dodaje naš sagovornik, jeste to što Tramp, za razliku od Bajdena, na svojoj strani nije imao ni „duboku državu“.
„Američka „duboka država“, koja uključuje i vojnoindustrijski kompleks, u povratku liberalnih intervencionista vidi šansu za nastavak onoga što su strahovali da je Tramp obustavio – globalne strategije hegemonije koja bi pre ili kasnije proizvodila nove ratove poput onih koje smo videli u vreme Bila Klintona na Balkanu, potom Džordža Buša mlađeg u Iraku i Avganistanu, kao i Obame sa intervencijama u Siriji i Libiji, pojačanjem snaga Avganistanu i tako dalje. Tramp je tome bio nesklon i to je njima bilo potpuno neprihvatljivo“, ukazuje Trifković.
Treće, ne i najmanje važno, primećuje urednik časopisa „Hronikls“, je to što je Tramp doveo u pitanje jednu od „svetih krava“ liberalnog establišmenta, a to su otvorene granice i reforma imigracionog sistema da bi se legalizovali ilegalni imigranti.
„Nema sumnje da će Bajden nastaviti tim putem, pogotovo što Demokratska stranka u tome vidi svoju šansu da trajno zacementira svoju prednost, jer naturalizovani imigranti u Americi poslednjih par decenija u ogromnoj većini glasaju za demokrate. To su imigranti koji računaju na federalnu državu da im pomaže, ne imigranti „starog kova“ s kraja 19. i početka 20. veka koji su nastojali da sa svojih deset prstiju, svojim znanjem i mišicama sebi obezbede bolji život, bez oslonca na mehanizme državne pomoći i socijale“, napominje Trifković.
Male šanse republikanaca da koče Bajdena
Imajući sve to vidu, jasno je da će po strani ostati opravdana uverenost „trampista“ da je bilo svesnih, sistematskih manipulacija izbornim procesom, manipulacija koje imaju i svoju ustavnu komponentu jer su odlukama izvršnih, a ne zakonodavnih tela promenjena pravila igre u Viskonsinu, Mičigenu i Džordžiji, kao i dugih direktnih kršenja zakona.
„To će sve ostati ignorisano od strane mejnstrim medijske mašine i ne vidim načina da se gnev koji ti ljudi osećaju artikuliše na jedan sistematski i koherentan način koji bi Bajdenovu administraciju kočio da sprovodi sve ono što ima na umu. Jedino što tu postoji kao izvesna nada za republikance je da na predstojećim, dopunskim izborima u Džordžiji za senatore odnesu prevagu i zadrže kontrolu nad Senatom, čime Bajden ne bi imao potpuno odrešene ruke da svoju agendu neometano sprovodi na svim frontovima“, kaže Srđa Trifković.
Bajden neće lako ujediniti naciju
Istoričar i spoljnopolitički analitičar Saša Adamović veruje da će najveći izazov za novog američkog predsednika biti upravo ono što se pokazalo još na izborima 2016. godine, kada je Donald Tramp na iznenađenje mnogih pobedio Hilari Klinton, a to je duboka podeljenost američkog društva.
„Od tada do danas ta podeljenost bivala je sve veća, a to smo videli i na ovim izborima na kojima je Bajden pobedio Donalda Trampa. Međutim, iako je Bajden duboko svestan te podele i u svom prvom govoru je istakao kako je neophodno ponovo ujediniti naciju, to neće biti lako. Naime, tokom protekle četiri godine upravo su demokrate učinile mnogo toga na produbljivanju jaza unutar američkog naroda, pre svega osporavajući Trampovu pobedu, ali i pokušajima da ga pre vremena uklone iz Bele kuće. To sve nije lako zalečiti“, ukazuje Adamović.
Kako navodi, priroda politike Demokratske partije, naročito onog njenog radikalnog dela, nalaže politiku koja će dalje voditi produbljivanju razlika među Amerikancima.
„Jako je teško, gotovo nemoguće pomiriti dva jasno podeljena dela američkog društva – onu konzervativnu, tradicionalnu, hrišćansku stranu sa progresivističkom, levičarskom stranom. Možda će Bajdenu biti nešto lakše kada su mediji u pitanju, jer su svi mediji glavnog toka u Americi u protekle četiri godine žestoko bili protiv Trampa i njegove politike. Bajden će imati blagoslov tih „antitrampovskih“ medija, ali će njegova politika sigurno biti izložena velikoj kritici alternativnih, konzervativnih medija“, ocenjuje Adamović.
Pritom, dodaje on, na minulim izborima smo videli da je „duboka država“, u savezu sa medijima glavnog toka i velikim kompanijama koje kontrolišu društvene mreže, koristila sva sredstva da spreči Trampa da osvoji drugi mandat.
„Ovo je zapravo pokušaj povratka na staro, na onu politiku „duboke države“ koja je i dovela SAD u velike probleme. Dakle, iako će podrška „duboke države“ koju će Bajden imati donekle olakšati njegovu poziciju, situacija na terenu, unutar američkog naroda, pokazaće da on nema načina da prevaziđe te podele“, smatra Adamović.
Današnja Amerika, zaključuje Saša Adamović, nalazi se u promenjenim međunarodnim okolnostima i to više nisu SAD koje su bile pobednici u Hladnom ratu.
„Svetsku dominaciju Amerike osporavaju, pre svega, Rusija i Kina, ali i drugi ozbiljni regionalni igrači kojima se ta politika neće dopasti i biće spremni da joj se suprotstave. Bajdena očekuju brojni i veliki problemi i ako bude tvrdoglavo nastavio sa politikom „duboke države“ Amerika će biti u još većim problemima.“