Gebrejesus je bio ključni donosilac odluka u vezi sa akcijama službi bezbednosti koje su uključivale ubijanje, lišavanje slobode i mučenje Etiopljana, piše u žalbi podnesenoj Međunarodnom krivičnom sudu.
Autor podneska, američki ekonomista i aktivista, Stejnmen, koji je bio nominovan za Nobelovu nagradu za mir 2019. godine, navodi da je etiopski biolog i istraživač imao ulogu u zločinima koje su tokom njegovog mandata u Vladi Etiopije počinile razne etiopske snage bezbednosti.
Pre nego što je 2017. godine stupio na mesto direktora SZO, Gebrejesus je najpre bio ministar zdravlja Etiopije između 2005. i 2012. godine, a kasnije ministar spoljnih poslova od 2012. do 2016. godine. U to vreme je navodno vršio barem delimičnu kontrolu nad nacionalnim represivnim aparatom, tvrdi Stejnmen.
Optužbe koje je uputio Amerikanac uglavnom se zasnivaju na premisi da je Gebrejesus kao visoki vladin zvaničnik i visokopozicionirani član stranke Narodnooslobodilačkog fronta Tigraja, koja je u to vreme bila deo vladajuće koalicije, imao vlast nad nacionalnom policijom i vojskom.
„Zahvaljujući tome što je bio visoki zvaničnik stranke, Tedros je bio jedan od samo nekolicine etiopskih zvaničnika koji su vršili kontrolu nad snagama bezbednosti“, navodi Stejnmen.
Kao dokaze Stejnmen uglavnom navodi izveštaje američkog Stejt departmenta o ljudskim pravima, kao i izveštaje Hjuman Rajts Voča, Amnesti Internešenala i raznih zapadnih institucija.
Nijedan od tih izveštaja ne spominje Gebrejesusa po imenu (niti bilo kog etiopskog vladinog zvaničnika), jer uglavnom izveštavaju o raznim slučajevima kada su nacionalne snage ubijale ili hapsile ljude tokom masovnih protesta i nereda koji su zahvatili naciju tokom ministarskog mandata Gebrejesusa, poput onih 2016. godine.
Ipak, to nije sprečilo Stejnmena da direktno optuži šefa SZO za saučesništvo u genocidu koji su počinili oni koje naziva njegovim podređenima. U žalbi se navodi da je Gebrejesus navodno nadgledao „ubijanje i nanošenje teških telesnih i duševnih povreda pripadnicima plemena Amhara, Konso, Oromo i Somali sa namerom da ta plemena uništi u celini ili delimično“.
Sada su na redu tužioci Međunarodnog krivičnog suda koji treba da odluče da li će uvažiti podnesak.
Gebrejesus uživa diplomatski imunitet kao član zdravstvene organizacije UN-a.
Ipak, to možda neće biti prepreka za njegovo krivično gonjenje pred Međunarodnim krivičnim sudom, koji funkcioniše nezavisno od UN-a. Ukoli se uvaži Stejnmenova žalba, to će biti prvi put da se tamo sudi zvaničniku UN-a.
Ovo nije prvi put da je Gebrejesus optužen za teška nedela. Još 2017. godine, dok je bio kandidat za poziciju šefa SZO, jedan od konkurenata optužio ga je za prikrivanje epidemije kolere u Etiopiji kako bi navodno spasao imidž tamošnje vlade. Ove godine su se takve optužbe ponovo pojavile kada su neki američki zvaničnici posumnjali da SZO nije dovoljno transparentna kada je reč o pandemiji virusa korona, prenosi RT.
Generalni direktor SZO je više puta negirao sve optužbe, ali još uvek nije komentarisao najnovije optužbe.