Zbog zakonskih promena i regulative EU, u Sloveniji se popis stanovništva godinama sprovodi isključivo statistički, bez vođenja evidencije o verskoj i nacionalnoj pripadnosti stanovništva. Poslednji popis koji je beležio i to sproveden je 2002. godine. Tada je utvrđeno da tamo živi skoro 40 hiljada Srba, koji su u tom trenutku predstavljali dva odsto stanovništva.
Iako nije poznato koliko tačno Srba trenutno živi u Sloveniji, činjenica je da smo najbrojnija manjinska nacionalna zajednica u toj zemlji. Prema pojedinim procenama, naših ljudi tamo ima i do 150 hiljada, a za razliku od Italijana, Mađara i Roma, kojih je znatno manje, nemaju status nacionalne manjine, pa im individualna i kolektivna prava nisu zagarantovana.
Bitka za prava Srba u Sloveniji
Predsednik Saveza Srba Slovenije Vladimir Kokanović kaže za Sputnjik da će se oni ovih dana obratiti Vladi Slovenije i tražiti joj da razmotri promenu propisa o popisu stanovništva, kako bi svi ljudi koji tamo žive mogli da se izjasne o verskoj i nacionalnoj pripadnosti.
„Za nas je važno da slovenačka Vlada pokrene proceduru. Da bi došlo do izmene regulative i Zakona, to mora da se izglasa u parlamentu Slovenije. Ne verujem da će se to razmatrati do kraja godine, ali važno je da se pokrene inicijativa. Očekujemo od slovenačke Vlade da razmotri našu situaciju“, ističe Kokanović i dodaje da je izjašnjavanje po verskoj i nacionalnoj osnovi u skladu sa Ustavom Slovenije.
Generalni sekretar Saveza Danijel Igrec napominje da nedostatak zvaničnih podataka o broju Srba u Sloveniji otvara prostor za manipulacije s realnim brojem naših ljudi u toj zemlji, te da je izjašnjavanje o verskoj i nacionalnoj pripadnosti od strateškog značaja za srpsku zajednicu, jer bi pomoglo naporima da Srbi u Sloveniji ostvare veća prava, poput dobijanja dvojnog državljanstva i statusa nacionalne manjine.
„Mi ne pričamo samo o pravima i interesima srpske zajednice, već i šire. Mi tražimo da to pravo bude priznato svim narodima u Sloveniji, pa i Slovencima. U tom pogledu, ohrabruju nas poruke koje dolaze iz dela vladajućih struktura u Sloveniji, da je neophodno da se ta mogućnost ponovo uvrsti u popis. Osim toga, pokušaćemo da pokrenemo postupak za dobijanje statusa Saveza u javnom interesu, čime bismo stekli pravo na određena sredstva iz budžeta za promociju naših kulturnih i obrazovnih delatnosti“, predočava Igrec.
Ni u Austriji ni u Crnoj Gori Srbi nemaju status nacionalne manjine, za razliku od onih u Hrvatskoj i Albaniji, dok su samo u Bosni i Hercegovini konstitutivni narod. U Srbiji je izjašnjavanje nacionalne i verske pripadnosti moguće, ali nije obavezno.
Popis i izgradnja pravoslavnog hrama
Zajedno s našim ljudima u Sloveniji, u nezavidnom položaju je i Srpska pravoslavna crkva. Nakon Drugog svetskog rata, u toj zemlji je od tri pravoslavne crkve ostala samo jedna, u Ljubljani. Iako su u martu prošle godine u Kopru osveštani krst i zemljište na kom je trebalo da počne gradnja novog pravoslavnog hrama, to se nije dogodilo, nakon što je gradonačelnik tog grada promenjen.
Na pitanje da li će omogućavanje izjašnjavanja o verskoj i nacionalnoj pripadnosti na popisu podstaći izgradnju hrama i poboljšati položaj SPC u Sloveniji, Kokanović kaže:
„Izgradnja hrama ne bi smela da se uopšte dovodi u pitanje. Verujem da do sada to nije osporavano iz loše namere. Ako se izborimo za naše pravo na popisu, smatramo da će to u određenoj meri popraviti položaj Crkve i pomoći izgradnji hrama, ali podvlačim da, bez obzira na popis, to ne bi smelo da se dovodi u pitanje.“
Uvedeni časovi srpskog jezika
U Sloveniji je ove godine ipak ostvaren jedan pomak kada su u pitanju prava Srba. Od oktobra je u školstvo uvedena dopunska nastava srpskog jezika, za koju se prijavilo oko 1.500 dece.
„Nastava se trenutno sprovodi putem platforme ’Zum‘. Ministarstvo prosvete Republike Srbije na redovnom konkursu je izabralo osam nastavnika. Taj nastavni kadar trenutno se nalazi u Sloveniji i naše mališane uči o srpskoj tradiciji, kulturi, istoriji i ćiriličnom pismu“, predočava Kokanović i napominje da je i SPC odigrala značajnu ulogu u omogućavanju nastave.
Pogledajte: Koliko su Srbi svesni svog nacionalnog identiteta?