Linkoln je među desetinama ličnosti za koje odbor za preimenovanje školskog okruga tvrdi da je vodio život ispunjen rasizmom i zbog toga ne bi trebalo da bude na školskoj zgradi, navodi „San Francisko hronikl“.
Komitet ukazuje da je Linkoln, tretmanom američkih Indijanaca ispunio „uslov za preimenovanje“ škole koja nosi njegovo ime.
„Diskusija o Linkolnu bila je usredsređena na njegovo tretiranje američkih starosedelaca. Istorija Linkolna i američkih domorodaca je složena, ni približno toliko poznata kao ona iz vremena građanskog rata i ropstva. Linkoln, kao i predsednici pre njega i većina posle, politikom ili retorikom nije pokazao da su mu crni životi ikad bili važni osim 'ljudskog kapitala' ili kao žrtvi u izgradnji zemlje“, rekao je predsednik Komisije za preimenovanje i učitelj prvog razreda Džeremaja Džefres.
Linkoln je 1862. objavio Proglas o emancipaciji, kojim je objavio da su robovi u državama Konfederacije slobodni. Iste godine vodio je i kampanju za ratifikaciju 13. amandmana kojim je ropstvo okončano 1865. godine.
„Iskorenjivanje problematičnih imena i simbola koji trenutno preplavljuju zgrade, ulice širom grada dostojan je poduhvat. Samo dobro iz toga može proizaći“, navodi se u izveštaju.
Komitet je pokušao da preimenuje desetine škola, dok kritičari kažu da je postupak „koji očigledno koristi citate iz Vikipedije ili selektivne izvore vesti a ne istorijske zapise ili sveobuhvatan istraživački pristup“ – amaterski i da predstavlja „bacanje novca“.
Među ostalima, na listi za promenu imena je i srednja škola „Džordž Vašington“, nazvana po prvom predsedniku SAD koji je koloniste odveo do pobede tokom rata za nezavisnost. Prema odboru, Vašington je ciljano postao „vlasnik robova i kolonizator“.
Na listi se našla i osnovna škola „Tomas Džeferson“ uprkos tome što je nazvana po tvorcu „Deklaracije o nezavisnosti“ SAD, navodi „Dejli koler“.