Projekat Međunarodnog termonuklearnog eksperimentalnog reaktora (ITER) koštaće 25 milijardi dolara. Nedavno su završeni neki od njegovih ključnih delova, a cilj je da počne eksperimentalni rad za pet godina.
Iako bi mnogi rekli da je ovo veoma skup eksperiment, on bi mogao da promeni svetsku istoriju, piše „Sajentifik Ameriken“, Ako reaktor ostvari svoj glavni cilj, da nuklearnom fuzijom stvori više energije nego što je potroši, svet bi mogao da uđe u potpuno drugačiji način života.
Nuklearna fuzija, proces koji se odvija na Suncu i u kom se energija stvara spajanjem dva atoma u jedan, bila bi neograničen izvor energije, koja bi se dobijala bez zagađenja okoline i radioaktivnog otpada.
Veliki izazov je kako napraviti minijaturnu zvezdu unutar elektrane i onda je kontrolisati zbog ekstremnih uslova u kojima se nuklearna fuzija odigrava.
Srce eksperimenta je cilindar težak 23.000 tona u kom superprovodljivi magneti treba da zadrže plazmu temperature 150 miliona stepeni Celzijusa dovoljno dugo da bi se ostvarila fuzija. To nije samo težak zadatak na polju fizike, već i na polju građevine - delovi se prave širom sveta i slažu u Francuskoj kao slagalica koja mora da radi.
Elektrana bi trebalo da počne da radi za pet godina, a punu snagu da dostigne 2035. Ukoliko eksperiment uspe, čovečanstvo bi moglo da se otarasi nafte, uglja, nuklearnih elektrana i to sve uz proizvodnju energije koja nema nikakve negativne posledice po okolinu, kaže Bernar Bigo, direktor ITER-a.
ITER će biti jedno od najtoplijih i istovremeno najhladnijih mesta u svemiru. U tom postrojenju plazma će dostizati temperaturu od 150 miliona stepeni Celzijusa, dok će magneti koji je kontroliši biti ohlađeni na -269 stepeni. Razdvajaće ih čelična „zavesa“ presvučena berilijumom.
Mašina poznata kao tokamak, bez koje ne bi moglo da bude fuzije i koja je zapravo fuzioni reaktor, biće najveća na svetu i njeno postavljanje je već počelo. Urađena je po zamisli koju su razvili sovjetski fizičari krajem pedesetih godina 20. veka.
Elektrana bi trebalo da proizvodi 500 megavata energije iz uloženih 50 megavata za zagrevanje, predviđeno je planovima. Energija neće biti pretvarana u struju, što inače rade nuklearne elektrane, već joj je zadatak da ispita mogućnost primene fuzije u proizvodnju energije, budući da je najveći problem do sada bio to što se više energije utroši nego što se proizvede. Takođe, ITER treba da pokaže i da je proces fuzije bezbedan.
Pročitajte još:
- Kina uključila „veštačko sunce“ na nuklearni pogon /video/
- Projekat vredan 20 milijardi evra: Gradi se najkompleksniji pogon u istoriji civilizacije
- Objavljen novi snimak detonacije „Car bombe“, najmoćnijeg oružja u istoriji čovečanstva /video/