Legendarna Martina Navratilova je svojevremeno rekla da je za taj udarac neophodna genijalost, a uvreženo je i mišljenje da je to jedini udarac u tenisu koji uspeva da pomiri dve naizgled suprotstavljene vrline – eleganciju i snagu.
Nekada standardan udarac je vremenom korigovan i igrači su, da bi popravili balans, dodali snagu i pronašli stabilnost, počeli da koriste obe ruke za udarce sa strane koja im nije prirodna.
Vremena su se menjala, ali jednoručni bekhend nikada zapravo nije izašao iz mode.
Glavni „maneken“ tog udarca je Rodžer Federer, jedan od najboljih igrača svih vremena.
„Kada protivnici napadnu ugao terena kako bi pokušali da ugroze što veću površinu, često se iznenade jer Federer uspeva da pronađe još bolje uglove za udarac i stvaranje većih problema“, navodi se u analizi Tenis TV.
Kako se ističe, na snagu Federerovog udarca utiču tri faktora.
„Najpre, veoma rano udara lopticu, čim krene u penjanje, što mu daje veću mogućnost za izbor uglova iz kojih će uputiti udarac. Dalje, njegov zamah je specifičan i na kraju položaj zgloba je takav da mu omogućava da napadne različite delove terena“.
„Ako ima dovoljno vremena da se namesti za udarac, taj udarac može da bude veoma snažan i efikasan. Iako moć njegovih udaraca dolazi isključivo zbog njegove fizičke snage, on snagu potpuno koristi sjajnom tehnikom. Ključ je u ranoj pripremi udarca, a pošto drži reket visoko iznad zgloba, zamahom na dole dobija dodatni prostor i površinu za udarac. Uz sve to, on ne čeka da loptica dođe do njega, on ide ka njoj“.
Najmlađi od vrhunskih igrača koji igraju jednoručni bekhend je DominikTim.
„Udarci koje on šalje iz defanzivne pozicije su toliko jaki i nezgodni. On koristi snagu zamaha i snagu praktično obe ruke, uz veoma specifične uglove koji su često neuhvatljivi za rivale“, navodi se u analizi.
Spektakularnu igru jednoručnim bekhendom ima Denis Šapovalov, levoruki teniser čiji stil igre ostavlja bez daha.
„Leteći jednoručni bekhend nije stvar koja se često viđa na teniskim turnirima. On hvata lopticu u najvišoj mogućoj tački, uleće u nju i prenosi silinu trka, snagu tela i ruku u često perfektan udarac za koji odbrana ne može da postoji“, ističe se.