Kako „gospodari Arktika“ žive na ruskoj Čukotki /foto/

Sputnik

Rt Šmita se nalazi na obali Čukotskog mora i sastoji se od dve stene – Vebera i Koževnikova. Ovde se nalaze samo dva naselja: napušteno naselje urbanog tipa Rt Šmita i nacionalno selo Rirkajpij, u kojem živi svega 400 stanovnika.

Ali, u blizini se nalazi jedno od najvećih staništa morževa na Čukotki. Ljudi odlaze tamo da gledaju polarne medvede koji povremeno izlaze na obalu.

Belim medvedima preti nestanak sa lica Zemlje

Već do kraja ovog veka moglo bi da se dogodi da na planeti ne ostane nijedan beli medved, upozorava Sputnjik Belorusija.

Prema istraživanjima kanadskih i američkih naučnika, te životinje će se za 20 godina suočiti sa glađu i reproduktivnim deficitom, za šta je odgovorno topljenje arktičkog leda izazvano globalnim zagrevanjem.

Naučnici isključuju mogućnost prilagođavanja polarnih medveda na trajni život na kopnu. Njihovi zaključci bi trebalo da postanu još jedan podstrek za usvajanje mera usmerenih na borbu protiv globalnog zagrevanja.

Tačan broj jedinki koji naseljavaju obalu Čukotskog mora se ne zna, ali se smatra da ih, prema preliminarnim procenama, ima preko tri hiljade. Sputnjik Belorusija prenosi da su tokom poslednjih decenija objavljivane samo stručne procene stanja populacije, koje su se uglavnom oslanjale na beleženje iz medveđih jazbina: koliko ih je, gde se nalaze, koliko imaju mladunaca.

U avgustu je počeo sa radom projekat „Gospodar Arktika“ u okviru kojeg je planirana procena broja i rasprostranjenosti ovih životinja, kao i utvrđivanje nivoa zagađenosti staništa pomoću satelitskih snimaka, istraživanja tla i leda i uz pomoć dronova.

Inače, beli medved je najveći predstavnik ne samo svoje porodice, nego i čitavog reda grabljivaca. Ta vrsta je uneta u Crvenu knjigu Rusije i Međunarodnog saveza za očuvanje prirode. Osim toga, on se nalazi na vrhu lanca ishrane u svom domenu i važan je pokazatelj stanja čitavog arktičkog ekosistema.

Pročitajte još:

1 / 17
Medvedica uči svoje mladunce da se spuštaju niz brdo.
2 / 17
Od sredine leta do Nove godine, polarni medvedi žive na stenama i odlaze tek nakon što se more zamrzne.
3 / 17
Ljudi dolaze na rt Koževnikova na obali Čukotskog mora kako bi posmatrali ove neverovatne predatore.
4 / 17
Beli medved odmara na ledenoj ploči u Čukotskom moru.
5 / 17
Beli medvedi retko lovi morževe. Teško im je da izađu na kraj s morževima ne samo u vodi, nego i na kopnu. Češće tragaju za mladuncima.
6 / 17
Morski led na Arktiku sada se topi ranije, a formira kasnije i njegova površina se smanjuje. Predator ostaje na obali i traži hranu, ponekad zalazi i u naselja.
7 / 17
Bela medvedica igra se sa svojim mladuncima obali Čukotskog mora. Zarad ovakvih kadrova vredi otići do rta Šmita.
8 / 17
Prema preliminarnim procenama, na obali Čukotskog mora živi više od tri hiljade jedinki.
9 / 17
Ovi predatori stižu na obalu Istočnosibirskog mora pre dolaska morževa, koje nekad i pojedu.
10 / 17
Polarni medved je maksimalno druželjiv za predatora. Nema prirodnih neprijatelja, ali klimatske promene, zagađenje staništa i lovokrađa čine ga ranjivim.
11 / 17
Naučnici isključuju mogućnost prilagođavanja polarnih medveda trajnom životu na kopnu. Njihovi zaključci bi trebalo da budu još jedan podsticaj za preduzimanje mera u borbi protiv globalnog zagrevanja.
12 / 17
Belog medveda nazivaju „Gospodarom Arktika“, ali bi već do 2040. godine na planeti moglo da se dogodi da ne ostane nijedna jedinka.
13 / 17
Polarni medvedi nisu ljubitelji kopna, posebno obalske tundre, jer tamo ima mnogo agresivnijih mrkih medveda.
14 / 17
Na istočnom Arktiku nema toliko rtova poput Šmita. Stoga medvedi, od trenutka kada se more oslobodi od leda, plivaju do stena Koževnikova.
15 / 17
Rt Šmita je veoma dobro pozicioniran. Ovo mesto su morževi voleli od davnina, a za njima i beli medvedi.
16 / 17
Medvedi izlaze iz vode tokom oluje na rtu Koževnikova.
17 / 17
Da ima leda u blizini rta Šmita, morževi i polarni medvedi ne bi ni izlazili na kopno.
Komentar