Pod sloganom „Otklon od distance“ danas i sutra održava se osam tribina na kojima se govori o Borislavu Pekiću, Meši Selimoviću, prevođenju, književnosti za decu, medijima u uslovima korone, a svi snimci će biti dostupni na „Jutjub" kanalu Sajma.
Od planiranih 50 tribina uživo – osam onlajn
Urednik programa Beogradskog sajma knjiga, pisac Vule Žurić za Sputnjik kaže da su od 50 tribina koje su bile pripremljene za ovogodišnji Sajam odabrali najznačajnije.
„Nakon programa krajem oktobra na Trgu Republike, gde su izdavači koji nemaju svoje knjižare prodavali knjige i družili se sa svojim čitaocima, mi smo odlučili da od 50 tribina, koje bi bile održane da je Sajam bio organizavan, odabrali po nešto iz svakog ciklusa“, objašnjava Žurić.
On dodaje da je program tribina bio spreman još u maju, junu, iako je i tada bilo jasno da će biti teško organizovati Sajam u uslovima pandemije.
„Pripremali smo se kao da će Sajma biti. Naravno da smo bili svesvni da su šanse male, ali uprkos tome napravio sam, kao i prošle godine, program, možda manjeg obima, ali sve je bilo obuhvaćeno – naša savremena književnost, razni jubileji...Trebalo je da se govori o godišnjicama rođenja i smrti Felinija i Hičkoka, Slobodana Selenića, Skendera Kulenovića itd. Od tog obilja smo odabrali ono što smo smatrali najvažnijim i vrlo sam zahvalan ljudima sa Sajma koji su ovo organizovali i svim ljudima koji su pristali da učestvuju“, ističe Žurić.
Otklon od distance uz distancu i književnost
Naglašava da je danas velika stvar odlučiti se negde ići i biti u društvu.
„Upravo smo zbog toga ovaj program nazvali 'Otkon od distance'. Ljudi na tribinama neće kršiti mere, poštovaće se propisana distanca, meriće se temperatura, nosiće se maske, ali želeli smo da pokažemo da pridržavanje svih mera ne znači odustajanje od kulturnog života, tako da je ovo mali doprinos u trenutku kada se skoro ništa ne dešava, kada ljudi u pozorištima, orkestrima pokušavaju čak i nedeljom od podneva da nastupaju. Hoćemo da pokažemo da kultura može da postoji čak i kada ne postoji fizički prostor za njeno odigravanje. To nije problem kada su u pitanju knjige i ljudi koji se knjigama bave. Oni mogu da pričaju kad god hoćete i o čemu god hoćete“, pojašnjava Žurić.
Još jedan od razloga za održavanje tribina, prema Žurićevim rečima, jeste da pokažu da je ovim danima raznoraznih svađa u svetu, moguć smiren, dobar razgovor.
„Želimo da skrenemo pažnju da ljudi i koji ne misle isto o nekoj temi, mogu lepo da razgovaraju, da se ne posvađaju, već da jednim odmerenim tonom i dobrim jezikom kažu jedni drugima i svima nama šta misle“, dodaje Žurić.
Tribine sa Moskovskog sajma knjiga
Razgovori sa stranim autorima, što je jedna od značajnih tekovina Beogradskog sajma knjiga, ovoga puta izostaju, a Žurić najavljuje snimljene tribine sa Moskovskog sajma knjiga.
„Postojale su želje i ideje, ali nismo došli u fazu da zovemo strane pisce da budu gosti na Sajmu. Rumunija je trebalo da bude počasni gost i njih smo kontaktirali, ali tamo je situacija strašna već dugo i oni stvarno imaju mnogo preča posla nego da se bave ovim. Ljubitelji knjige će morati da se zadovolje našim domaćim snagama, a verujte da možemo da organizujemo deset puta ovoliko tribina i ne bi bio iscrpljen broj govornika koji imaju šta da kažu i teme o kojima može da se razgovara“, ističe Žurić.
Prethodnih dana nešto slično je organizovano u okviru Moskovskog sajma knjiga.
„Beogradski i Moskovski sajam već dugo sarađuju i pred Novu godinu ćemo emitovati nekoliko tribina koje smo dobili od kolega iz Moskve. Napravićemo neku vrstu razmene. Ako se ovo pokaže uspešnim, možda ćemo tokom proleća realizovati još po neki ciklus od ovih tribina, sve u nadu da će kraj sledećeg okltobra biti normalan, a ne 'novonormalan' i da će biti mogućnosti da se održi Sajam knjiga. Da li će on biti šezdeset peti, koji je trebalo da bude ove godine, ili šezdeset šesti, videćemo, samo da bude održan kako treba“, kaže Žurić.
Naš sagovornik se, ipak, nada da onlajn tribine neće postati praksa u budućnosti.
„Mi se nadamo da će ove biti samo sadašnjost i da će brzo postati prošlost. Moramo u to da verujemo. Kad tad će to biti prošlost. Sutra ćemo da razgovaramo kako nam se dešava ono što je Pekić pisao i to 30 godina nakon njegove smrti“, ističe Žurić.
Pročitajte još:
- Neko ovaj svet pretvara u dobrovoljno ropstvo
- Umesto Sajma knjiga, tribine na Fejsbuku i Jutjubu
- Zašto je nestašna devojčica koja prkosi pravilima večita noćna mora za pedagoški sistem /video/