U Unmikovom izvešataju u koji je Sputnjik imao uvid istaknuto je da je on baziran i na svedočenju osam pripadnika OVK poreklom sa Kosova i iz Crne Gore, od kojih je njih četvoro učestvovalo u transportu najmanje 90 etničkih Srba u ilegalne zatvore u Albaniji.
Svedoci ključ za istragu o trgovini organima
Trojica svedoka isporučivali su zarobljene u kuću-kliniku južno od Burela, a dva svedoka tvrde da su učestvovali u transportu delova tela i organa na aerodrom Rinas u blizini Tirane. Nijedan od njih nije prisustvovao “medicinskim“ operacijama.
Naš sagovornik, koji je i član Radne grupe za prikupljanja činjenica i dokaza u rasvetljivanju zločina počinjenih nad srpskim i nealbanskim narodom na Kosovu i Metohiji, podseća da su materijalni dokazi o „žutoj kući“ uništeni u Haškom tribnalu jer nije bilo mesta za arhiviranje.
Sve piše u Martijevom izvešatju
„Specijalizovanom tužilaštvu je sada dostupna dokumentacija Haškog tribunala ali nema fizičkih ni materijalnih dokaza, osim fotodokumentacije i izvešataja koje su načinili istražitelji. Osim tog izveštaja, mi oko „žute kuće“ nemao puno toga više da im pošaljemo,“ navodi Drecun.
Po njegovoj oceni, najvažniji od dokumenata je izveštaj sa sastanka tadašnjih istražitelja Haškog tribunala i predstavnika Unmika zaduženih za ljudska prava, gde govore o svedocima i doslovno ih citiraju.
„Mislim da je to ključna stvar, jer ti svedoci, a ima ih nekoliko i vode se pod brojevima, potvrđuju navode iz Martijevog izveštaja. Taj izveštaj je u jednom momentu bio dostupan javnosti, ali je na volšeban način nestao. Šta je Specijalizovano tužilaštvo uradilo po ovom pitanju, mi nismo upoznati, jer oni neće o tome da govore. Moram da kažem i da nisam naišao na neko njihovo posebno zanimanje za slučaj „žuta kuća“ u kontaktima sa nama, tako da ne znam da li su radili nešo po tom pitanju,“ kaže Drecun.
„Žuta kuća“ se ne pominje u optužnici protiv Tačija
On napominje da se u optužnici koja je podgnuta protiv Hašima Tačija, koji je bio glavni imenovani u izveštaju Dika Martija za trgovinu organima, „žuta kuća“ uopšte ne pominje.
„Oni govore o dva ilegalna zatvora na teritoriji Albanije, ali vezano za njih se govori samo o mučenjima i nehumanim postupcima. Da li će pod to biti podvedena i „žuta kuća“ ostaje da se vidi,“ naglašava Drecun.
Pre dve godine Medijski centar „Ruski ekspres“ objavio je eksluzivna dokumenta koja otkrivaju da je sve vreme Unmik znao za trgovinu ljudskim organima Srba sa Kosova i Metohije koja se odvijala u periodu od 1998. pa sve do 2001. godine.
Dokumentima se trag izgubio u Orahovcu
Iz Unmikovog izveštaja proizilazi da je ekipa njihovih istražitelja i forenzičara bila na licu mesta u „žutoj kući“ u okolini Burela na severu Albanije i da je tamo prikupila određene dokaze koji su bili bitni za dalju istragu.
Ti dokazi su bili deponovani u prostorijama Kancelarije za nestala lica u Orahovcu – i tamo im se gubi svaki trag. Ali, jedno je jasno: bez obzira na izričitu molbu srpske strane da se ovi dokazi pouzdano čuvaju, razlozi za to su bespovratno nestali, navodi „Ruski ekspres“ koji je u cilju osvetljavanja istine objavio ova dokumenta.
Sutra: Šta o svemu kaže bivši tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević?