Iz „Gugla“ su 2019. rekli da su napravili prvu mašinu koja je postigla „kvantnu nadmoć“, prvu koja je nadmašila najbolje svetske superkompjutere u kvantnom izračunavanju. Kineski tim, sa sedištem na Kineskom univerzitetu za nauku i tehnologiju u Hefeju, izvestio je da je njihov kvantni računar, nazvan „Đudžang“, 10 milijardi puta brži od „Guglovog“ „Sikamora“. Opis „Đudžanga“ i njegovog podviga izračunavanja objavljen je 3. decembra u časopisu „Sajens“.
„Đudžang“ je tako drugi kvantni računar koji je postigao kvantnu nadmoć bilo gde u svetu.
Kina je uložila velika sredstva u kvantne računare. Vlada je potrošila 10 milijardi dolara na nacionalnu laboratoriju za kvantne informacione nauke u zemlji, izvestio je NDTV. Zemlja je takođe svetski lider u kvantnom umrežavanju, gde se podaci kodirani pomoću kvantne mehanike prenose na velike daljine, piše „Lajv sajens“.
Kvantni računari mogu da iskoriste neobičnu matematiku koja vlada kvantnim svetom da bi nadmašili klasične računare u određenim zadacima. Tamo gde klasični računari izvode proračune koristeći bitove, koji mogu imati jedno od dva stanja (obično predstavljena sa 1 ili 0), kvantni bitovi ili kubiti mogu istovremeno postojati u mnogim stanjima. To im omogućava da probleme rešavaju brže od klasičnih računara. Ali dok teorije koje predviđaju da će kvantne operacije pobediti klasične postoje već decenijama, izgradnja praktičnih kvantnih računara pokazala se kao mnogo izazovnija.
Kineski računar vrši proračune koristeći optičke sklopove. „Guglov“ uređaj „Sikamor“ koristi supravodljive materijale na čipu i više liči na osnovnu strukturu klasičnih računara. Ni jedan ni drugi ne bi bili posebno korisni sami po sebi kao računar, a kineski uređaj je napravljen da reši samo jednu vrstu problema.
Da bi testirali „Đudžang“, istraživači su mu dali zadatak „uzorkovanja Higsovog bozona“, gde računar izračunava izlaz složenog kola koje koristi svetlost. Taj izlaz je izražen kao lista brojeva. (Svetlost je napravljena od čestica poznatih kao fotoni, što spada u kategoriju čestica poznatih kao bozoni.)
Uspeh se meri brojem otkrivenih fotona „Đudžang“, koji je i sam optički krug, u jednom testu je otkrio najviše 76 fotona, u proseku 43 tokom nekoliko testova. Vreme izračunavanja za izradu liste brojeva za svaku eksperimentalnu seriju iznosilo je oko 200 sekundi, dok bi najbržem kineskom superkompjuteru trebalo 2,5 milijarde godina da postigne isti rezultat. To sugeriše da kvantni računar može da uradi uzorkovanje Higsovog bozona 100 biliona puta brže od klasičnog superračunara.
To ne znači da Kina još uvek ima potpuno upotrebljiv kvantni računar, ali je na dobrom putu. Što se tiče njegove buduće primene, tvrdi se da „Đudžangovo“ superračunarstvo najbolje odgovara potrebama područja kao što su teorija grafova, mašinsko učenje i kvantna hemija.
Pročitajte i: