Pored impresivnog naučnog nasleđa, Njutn je nakon smrti 1727. godine ostavio i veliki broj neobjavljenih beležaka. Oni su svedočanstvo o njegovom dugom i navodno opsesivnom interesovanju za okultno: alhemiju i teoriju biblijske apokalipse.
Te mistične sklonosti, od kojih bi mnoge svojevremeno smatrale jeresom, mogu se videti u beleškama koje se trenutno prodaju na aukciji u „Sotebijevoj kući“ za oko 375.000 američkih dolara.
Ovi rukopisi su fragmenti su preživeli požar koji je najverovatnije izazvao njegov pas Dajamond prevrtnjem sveće. U jednoj od beleški Njutn se osvrće na Veliku piramidu u Gizi koja je sagrađena u drevno egipatsko vreme po nalogu faraona Kufua. Ovaj objekat je projektovan na osnovu egipatske merne jedinice koja se naziva kraljevski lakat.
Njutn je smatrao da bi kvantifikovanjem kraljevskog lakta mogao da usavrši sopstvene teorije o gravitaciji i na taj način pruži neviđeno tačnu meru obima Zemlje – istovremeno otključavajući i druge nejasne i „svete“ geometrijske uvide, koji na kraju mogao predvideti kada će se svet završiti, kao što je predviđeno u Bibliji.
„Pokušavao je da nađe dokaz za svoju teoriju gravitacije, ali pored toga se smatralo da su drevni Egipćani čuvali tajne alhemije koje su u međuvremenu izgubljene“, rekao je Gabrijel Hiton, stručnjak za „Sotebijeve“ rukopise.
„Danas se ova područja proučavanja smatraju neobičnim i pseudonaučnim, ali Njutnu se u sedamnaestom veku nisu činila tako“, tvrdi Hiton, prenosi naučni portal „Sajens alert“.
Ove beleške deo su Njutnove neverovatne i složene mreže studija koje su međusobno isprepletene i obuhvataju područja kao što su prirodna filozofija, alhemija i teologija. Naučnik je možda verovao da je samo jedan deo njih pogodan za objavljivanje, navodi se u najavi aukcije.
„Nije iznenađujuće što nije objavljivao ništa o alhemiji, jer je tajnost bila veoma raširen princip u ovom polju istraživanja, a da su njegova teološka uverenja objavljena koštala bi ga (barem) karijere“, navodi se u tekstu.
Pročitajte i: