Nekadašnji selektor Srbije je preživeo leukemiju, a potom je imao i probleme sa koronavirusom, ali je uspeo da prevaziđe sve i nastavi sa životom i profesionalnom karijerom.
Mihajlović je govorio za „Skaj sport“ o svemu što mu se desilo u prethodnom periodu.
„Život je fantastična stvar, pogotovo kada prolazite kroz nešto kroz šta sam ja prolazio. Onda uživate u svakom momentu, u svakom detalju. Praktično sam rođen dva puta. Prvo u februaru 1969. godine, a onda 50 godina kasnije. Videti jakog čoveka da plače je posebna stvar, sa bolešću sam naučio da iznosim svoje emocije, naučio sam da plačem i nije me sramota toga. Nikoga ne bi trebalo sramota da bude. Pre toga, sve sam držao u sebi, onda sam shvatio da je plakanje dobra stvar, kao i pokazivanje ljubavi prema ljudi“, rekao je Mihajlović.
Legendarni fudbaler je potom otkrio kako je tekao ceo životni proces tokom lečenja.
„Sanjati svoju sahranu, nekoliko puta, je veoma čudno. Nikada nisam izgubio nadu, sve sam to povezao sa svojom željom za borbu. Hranio sam svoju hrabrost. Naravno, doktori su imali veliku ulogu u svemu tome jer bez toga bih bio hrabar ali ne bih uspeo“, naveo je Mihajlović.
Srpski trener je ipak uspeo da pobedi i time je obradovao veliki broj svojih navijača.
„U meni su se probudila dva osećanja - radosti, jer vidim sve te ljude sa balkona kako su se okupili samo da mi daju podršku i da me pozdrave. Srećan sam što sam video koliko ljudi me voli. Ali, isto, sam se osećao i tužno što ne mogu da bude sa njima. Nisam nikada imao sumnju, znao sam da ću da uspem“, kazao je Mihajlović.
Njegov život je obeležio i rat u bivšoj Jugoslaviji, s obzirom na to da je rođen i odrastao u Borovu selu, mestu pored Vukovara.
„Želeo bih da se ne sećam ničega iz ratnog doba, a u drugu ruku voleo bih da se sećam svakog detalja do kraja mog života. U ratu nema pobednika i dominantna boja je crvena, boja krvi. Krvi nedužnih ljudi“, naveo je Mihajlović.