Na izložbi pod nazivom „Misterije dvorskih enterijera. Tajne restauracije“ posetioci mogu da vide mnoštvo unikatnih predmeta koje su izradili stručnjaci Carskoselske radionice za ćilibar.
„Cilj izložbe je da pokaže da majstorstvo ne umire, odnosno da 40 godina rada ove radionice nije prošlo neprimećeno. Prva sala potpuno je posvećena Ćilibarskoj sobi. Obnovili smo potpuno izgubljene kolekcije – Kenigzberšku i Berlinsku. To su predmeti koji su tokom rata bili izgubljeni i sada mogu da se vide samo na ovoj izložbi“, objašnjava restaurator Maksim Grigorjev.
Među eksponatima su ćilibarske škrinjice, pehari, ormarići, izrađeni u stilu nemačkog baroka i ukrašeni rezbarijom. Stručnjaci radionice su izveli naučnu rekonstrukciju predmeta na osnovu knjige „Ćilibar – nemački materijal“ Alfreda Rodea, direktora umetničkih zbirki Kenigzberga (Kalinjingrada).
Na izložbi je prikazana i rekonstrukcija Lionske sale,Crkve Vaskrsenja Hristovog u Katarininom dvorcu palati i Agatovih soba u Katarininom parku u Carskom Selu. Posetioci mogu da vide fragmente ukrasa, vaze od jaspisa, nameštaj dekorisan avganistanskim lazulitom.
„Svaka od ovih sala je unikatna. Lionska sala je, na primer, unikatni rad od lazulita i metala. Nigde više na svetu ne postoji takva sala. Njeni zidovi su površine od oko 120 kvadratnih metara, ukrašeni panelima od lazulita, sa zlatom i drugim metalima“, rekao je Grigorjev.
Na izložbi su, takođe, predstavljeni autorski radovi majstora: šahovska tabla s figurama izrađenim od baltičkog ćilibara i ukrašenim draguljima, futrole i omoti za knjige, dekorisani zlatom i dragim kamenjem, među kojima su „Mstislavovo jevanđelje“ i „Kuran Halifa Usmana“.
Nameštaj koji su izradili stručnjaci Carskoselske radionice za ćilibar predstavljen je u posebnoj sali, u kojoj posetioci mogu da vide garniture, stolove i kancelarijske predmete izrađene u raznim stilovima.
Ćilibarska soba - "osmo svetsko čudo"
Ćilibarska soba bila je poklon pruskog kralja Fridriha Vilhelma Prvog Petru Velikom. U Sankt Peterburg je bila dopremljena 1717. godine. Tokom vladavine Jelisavete Petrovne arhitekta Bartolomeo Rastreli je prostoriju ukrasio pozlaćenom rezbarijom, ogledalima i mozaicima od ahata i jaspisa.
Dok su nacisti ulazili u Carsko Selo, zvaničnici i kustosi Ćilibarske sobe su se trudili da rastave sve delove sobe i da je sakriju. Kada je suvi ćilibar počeo da se raspada, odlučeno je da se preko cele sobe prelepe tapete. Ovim ipak nisu prevarili nemačke vojnike, koji su u roku od trideset šest sati rastavili celu sobu. Spakovali su je u dvadeset sedam kutija i odvezli je u Kenigzberg (današnji Kalinjingrad). Soba je preseljena u muzej Kenigzberškog zamka.
Direktor muzeja je bio veliki poklonik ćilibara. Tokom dve godine dok je soba bila izložena, on je proučavao istoriju ćilibarskih ploča i ostalih elemenata. Kako se bližio kraj rata, njemu je naloženo da sobu rastavi i premesti, što je urađeno krajem 1943. godine. Tokom sledeće godine, grad je bombardovan, a tok prilikom je uništen i muzej. Samim tim, svaki trag o sobi je izgubljen.
Mnogi istoričari su pokušali da reše misteriju nestanka Ćilibarske sobe. Najčešće pominjana teorija je da su kutije u koje je bio smešten ćilibar, bile uništene u bombardovanju 1944. godine. Drugi veruju da je ćilibar negde u Kalinjingradu, dok neke teorije govore o tome da su kutije utovarene na brod koji je kasnije potpoljen, i da se sada nalaze na dnu Baltičkog mora.
Carskoselska ćilibarska radionica osnovana je 1981. godine. Prvobitno je imala samo jedan zadatak, da obnovi „osmo čudo sveta“ – Ćilibarsku sobu. Na projektu naučne rekonstrukcije izgubljenog remek-dela 18. veka radili su istoričari umetnosti, hemičari, restauratori, čak i kriminolozi. Tehnologiju rada sa sunčevim kamenom proučavali su usput se baveći restauracijom najvećih kolekcija na svetu – Berlinskom i Kenigzberškom. Pored obnovljene Ćilibarske sobe majstori su stekli izuzetno dragocena znanja.
Enterijer je obnovljen u muzeju u Carskom selu, povodom 300. godišnjice Sankt Peterburga. Za taj posao je utrošeno oko šest tona ćilibara i gotovo osam miliona dolara. Rad na obnavljanju ćilibarskog kabineta trajao je oko 25 godina, a otvoren je 31. maja 2003. godine.