Načelni dogovor o proširenju ovlašćenja Evropskog mehanizma stabilnosti (ESM), koji obezbeđuje pomoć zaduženim zemljama evrozone, postignut je pre gotovo godinu dana, a ministri će početkom sledeće nedelje verovatno postići konkretan sporazum, nagađa Rojters.
„Cilj je konačno postići dogovor o izmeni povelje o ESM-u i o ranijem uspostavljanju garantnog mehanizma u sklopu Jedinstvenog fonda za likvidaciju (banaka)“, objašnjava zvaničnik evrozone koji je učestvovao u pripremama sastanka, prenosi portal Sibiz.
Povelja o ESM-u biće izmenjena kako bi se smanjio rizik da ulagači pokušaju izvući što veću zaradu u slučaju restrukturiranja državnih dugova i kako bi se fondu osigurao veći manevarski prostor za posredovanje između država i ulagača.
Izmene će, takođe, omogućiti ESM-u da pozajmljuje novac fondu za likvidaciju banaka u evrozoni, u slučaju da njegovi izvori presuše u eventualnoj većoj bankovnoj krizi.
Rad na izmenama obustavljen je prošle godine zbog političkih prepreka u pojedinim zemljama, ali stvari su se promenile nakon izveštaja o rizicima u bankarskom sektoru koji su napravili Evropska centralna banka (ECB), Evropska komisija i Evropska agencija za banke, objašnjavaju.
Nevolje na pomolu
Fokus je dodatno izoštrila pandemija kovida 19, zbog koje je Evropa pala u recesiju i ojačao je rizik finansijske krize.
„Pandemija je apsolutno udahnula život procesu. Svima je odjednom sinulo da su nove finansijske i bankovne nevolje i te kako moguće i da se moramo za njih pripremiti“, kazao je jedan neimenovani zvaničnik evrozone.
Menjaju se mere s naglaskom na dublju ekonomsku integraciju evrozone i paralelno se izrađuje plan o evropskom mehanizmu osiguranja depozita (EDIS), o kojem će ministri raspravljati u ponedeljak.
„(...) treba odraditi još ogroman tehnički posao (na EDIS-u)“, dodaje visoki zvaničnik evrozone, ukazujući na razlike u stavovima zemalja članica o osiguranju depozita.
Mehanizam bi trebalo da spreči navalu na bankarske šaltere evropskom garancijom vlasnicima bankarskih depozita da će im u slučaju problema biti isplaćeno do 100.000 evra, bez obzira na to u kojoj zemlji EU žive.
„Svi su ministri svesni koliko je važan rad (na tome) i spremni su nastaviti. Očekujem da će poslati poruku - koja će biti ponovljena na evro samitu - da je taj rad važan i da bismo trebali nastaviti“, dodao je.
Bude li u ponedeljak postignut dogovor o izmeni povelje o ESM-u, vlade zemalja evrozone potpisaće njegovu izmenjenu verziju u januaru, a parlamenti bi je potom tokom godine ratifikovali. Na snagu bi trebalo da stupi pre kraja 2021. godine, dodaje Rojters.
Pročitajte još: