Nemački mediji: Budućnost „otvorenog neba“ sada u rukama Rusije i Evrope

Kako objašnjava autor članka, Moskva želi da sačuva Sporazum, ali samo uz pouzdanu garanciju da Americi neće biti prenošeni obaveštajni podaci o „otvorenom nebu“. Istovremeno se navodi da je i Nemačka zainteresovana za spas dogovora.

„To je važan deo evropske arhitekture kontrole naoružanja“, istakao je ranije šef nemačke diplomatije Hajko Mas.

Sa svoje strane, Vašington je svoje napuštanje Sporazuma objasnio time da Moskva navodno krši njegove uslove i da, konkretno, ne dozvoljava izvođenje osmatračkih letova iznad Abhazije i Južne Osetije. „Špigl“ piše da, bez obzira na međunarodni protest, Rusija smatra te države nezavisnim i da one nisu obuhvaćene uslovima sporazuma.

Istovremeno, Kremlj optužuje Vašington za neispunjavanje sporazuma, pozivajući se na „faktičku zabranu“ osmatračkih letova u regionima SAD gde nema pisti za avione AN-30B, kao i da je nemoguće sprovođenje obaveštajne aktivnosti na Aljasci i Havajima. Kako dodaje nemački list, Rusija je i dalje zainteresovana za nadgledanje aktivnosti Amerikanaca u Poljskoj i Nemačkoj, zbog čega za sada ne namerava da napusti sporazum, kao i da Berlin takođe želi da sačuva sporazum s Moskvom.

Prema pisanju lista, Džo Bajden planira da preispita izlazak iz Sporazuma o otvorenom nebu, za šta će mu biti potrebna većina u Kongresu. Odnos snaga u američkom parlamentu zavisiće od rezultata reizbora u državi Mičigen. Međutim, eksperti smatraju da je demokratska većina malo verovatna.

Nemački „Špigl“ upozorava na to da će nakon Sporazuma o otvorenom nebu sledeći još opasniji udarac za sferu kontrole naoružanja biti isticanje Sporazuma o smanjenju strateškog ofanzivnog naoružanja (START 3). Kako je navedeno u članku, ukoliko on ne bude produžen početkom februara 2021. godine, prvi put tokom proteklih decenija u svetu neće ostati nijedan sporazum koji bi ograničio širenje nuklearnog oružja.

Sporazum o otvorenom nebu potpisan je 1992. godine i postao je jedna od mera za izgradnju poverenja u Evropi nakon Hladnog rata. On je na snazi od 2002. godine i omogućava državama-članicama da otvoreno prikupljaju informacije o vojnim snagama i aktivnostima. Potpisnice sporazuma su 34 države.

Pročitajte još:

• Bajden spreman da pokaže mišiće Rusiji, ali i da sarađuje sa njom u kontroli naoružanja
• Nemačka: Pokušaćemo da ubedimo SAD da još jednom razmisle o odluci
• „Đavo se uvek krije u detaljima“: Vašington sprema novi predlog za Moskvu o kontroli naoružanja