Tokom američkih predsedničkih izbora, društvena mreža Tviter počela je da obeležava pojedine tvitove kao sporne, a uglavnom su to bili oni vezani za tvrdnje da se dogodila izborna krađa, kojom je bio oštećen kandidat republikanaca Donald Tramp.
Tada je ujedno počela da prikazuje upozorenja korisnicima koji pokušavaju da postave tvit koji je po standardima te kompanije označen kao objava koja može da sadrži dezinformacije. Sada je otišla korak dalje i počela da upozorava korisnike koji žele da „lajkuju“ tvitove koji su „sporni“, uz poruku:
„Pomozite da Tviter ostane mesto s pouzdanim informacijama“.
Čini se da, osim toga što nas „dobronamerno“ upozorava na to da treba da pazimo šta govorimo, Tviter želi da nam poruči da treba obratimo pažnju i na koji način mislimo i s čim se slažemo.
„Dobronamerna“ opomena Tviter inkvizicije
Urednik sajta Nova srpska politička misao Đorđe Vukadinović kaže za Sputnjik da je, nažalost, očigledno da društvene mreže, kao i „oficijalni“ mediji, nisu samo puki prenosioci informacija, već imaju svoje agende, politike i interese, koji načešće pripadaju njihovim vlasnicima ili centrima moći.
„Sada vidimo da se i ta oaza, odnosno privid oaze koji je postojao na društvenim medijima, gubi i pada u vodu. Američka predsednička kampanja je samo razotkrila nešto što se duže vreme dešava, a to je da društvene mreže nisu neutralne, da imaju svoje vlasnike i da ti vlasnici imaju svoje interese i politiku, koje u poslednje vreme sve direktnije i otvorenije nameću svojim korisnicima“, ističe Vukadinović.
Teoretičar komunikacija i reditelj prof. dr Stanko Crnobrnja napominje da je već godinama u toku obuzdavanje slobode interneta, koji je bio najslobodnije sredstvo komuniciranja u istoriji čovečanstva, kao i da je sve počelo kada su moćne interesne grupe shvatile da je Tramp uz pomoć Tvitera uspeo da se domogne predsedništva.
„Mi ćemo za nekoliko sezona videti kakvo će to tek uslovljavanje biti da bi neko uopšte pristupio, identifikovao se... Ovo je početni deo tog procesa, koji je usmeren na zauzdavanje slobode na internetu – i lične i političke i ekonomske i svake druge. To je formatiranje interneta prema standardima krupnog kapitala“, predočava Crnobrnja.
Represija neistomišljenika
On ukazuje na to da se internet nalazi u rukama nekoliko velikih kompanija koje njime upravljaju, što, kako kaže, korisnici zaboravljaju i dodaje da te korporacije ni pred kim ne odgovaraju, jer je za internet ne postoji sud koji može da zaštiti korisnika. Zbog toga smatra da je potrebno razvijati nove strategije za „razbijanje“ takve politike.
„Ako se bunite, oni će vas kompletno izbaciti s Tvitera. Staviće vam crnu zastavicu i bićete identifiovani kao potencijalni ’internet terorista‘. Pritom će da vam smeštaju razne ujdurme, lažne vesti, koje treba da demantujete, a to je Sizifov posao. Niste vi s njima u ugovornom odnosu, pa da možete da ih tužite. Vi ste potpuno dobrovoljno unutra, oni su vas isto tako primili i kad budu hteli oni će vas izbaciti, regulisati, deregulisati, šta god oni žele.To je poenta koja je sada postala jasna širom sveta“, ocenjuje Crnobrnja.
Vukadinović smatra da je jedina dobra strana svega toga što postaje sve vidljive da društvene mreže funkcionišu pod uticajem njihovih vlasnika i dodaje da nije isključeno da će se pokazati da je internet još podložniji prostor za cenzuru i kontrolu od klasičnih medija.
„Umesto da građani, korisnici društvene mreže sami prosuđuju šta je istina, a šta nije, sada se nameće neko telo, ’internet inkvizicija‘ koja će da ’dobronamerno‘ i ’u interesu građana‘ umesto njih procenjuje šta je tačno, a šta nije. To je opasna tendencija i korak dalje u pretvaranju naizgled slobodnog prostora društvenih medija u vrlo kontrolisano i represivno mesto“, zaključuje Vukadinović.