Postoje samo izveštaji u kojima se govori o tome da prva ruska vakcina nije prošla „test mirisa“ ili kritički osvrti na račun Mađarske, koju je Evropska unija upozorila da „podriva poverenje javnosti uvozeći rusku vakcinu“ kako bi je testirala.
Profesora Ekonomskog fakulteta Ljubodraga Savića ne čudi što se, kako kaže, Rusija po ko zna koji put našla sa druge strane zavese, jer je razvijeni svet doživljava kao ozbiljnog neprijatelja, u svakom smislu.
Obračun Zapada protiv Rusije — ne može ni vakcina
On kaže da je dovoljno pogledati šta se desilo sa „Južnim tokom“, šta se dešava sa „Balkanskim“, sa „Severnim tokom 2“, za zaključak da je i ignorisanje ruskog leka protiv korone obračun sa Rusijom, u kome očigledno više nema pardona.
„Maske su pale, rukavice skinute, Rusija nije dobro došla ni u kom smislu na teritoriji Evropske unije. Naravno, to najviše guraju Amerikanci, jer kada bi se samo Evropljani pitali, priča bi bila malo drugačija. Nemačka sa Rusima ima tradicionalnu, dobro razvijenu ekonomsku saradnju i međuzavisnost, ali ovo nije samo u interesu Nemaca i ruske strane. Nažalost, na drugoj strani imamo globalnu silu, Sjedinjene Države koje misle da bez njih ne može ni da se doručkuje“, kaže Savić.
Jedinstvena Evropa ne postoji
On dodaje da takođe treba shvatiti da monolitna Evropa više ne postoji, posebno posle izlaska Velike Britanije iz Evropske unije, koja još uvek pokušava da pronađe sebe.
„Nema više one jedinstvene, solidarne Evrope, to smo mogli da vidimo na početku pandemije, kada su Česi prinudno spustili kineski avion koji je išao u Italiju i ’zarobili‘ maske“, podseća Savić.
Trka do vakcine
Naš sagovornik kaže da svi koji gube, imaju i pravo da se ljute, ali i da treba razumeti da u ovom trenutku, kada svetom u dobroj meri vlada jedan virus, svako gleda svoje dvorište.
„U situaciji sa koronom i vakcinom nije više stvar koliko će ko zaraditi, već ko će pre doći do vakcine da bi oporavio svoju nacionalnu ekonomiju, da osposobi ljude da rade i da smanji štetu. A ako usput može nešto i da zaradi, to neće biti na smetnji“, ističe Savić.
On ipak veruje da bi igra mogla da se preokrene u korist ruske medicine, jer svet izgleda još nije shvatio da će protiv korone morati da se vakcinišu bukvalno svi, a oni čije se vakcine spominju u zapadnim medijima, sami to neće moći da postignu.
Narod treba da bira vakcinu
O ignorisanju ruske vakcine u zapadnim medijima razgovarali smo i sa virusologom Anom Gligić. Ona smatra da tokom nabavke vakcina naša zemlja treba da se vodi upravo uticajem medijske atmosfere građana, koji sigurno razmišljaju koja je vakcina bolja.
„Iako je ruska vakcina još u avgustu prijavljena, na Zapadu to ignorišu, ali to je jedan poriv u politici koji postoji jako dugo. Mislim da oko toga ne treba mnogo brinuti, a važno je da reklamiramo vakcinaciju. U anketi se otprilike 25 odsto naših građana izjasnilo da hoće da se vakciniše, to je premalo. U Americi ta brojka ide do 50 odsto. Akcija za vakcinaciju mora da krene sa visokog mesta, od Kriznog štaba, tu su stručnjaci, oni treba da animiraju narod da primi vakcinu“, ističe Gligićeva.
Ona kaže da ako baš mora da se obraća pažnja na medijske izveštaje, trebalo bi pratiti vodeće naučne časopise.
„Pročitala sam u ’Lansetu‘ da 32 naučnika stoje iza vakcine Sputnjik V i ja u nju verujem. A posebno posle izjave ruskog predsednika, koji nikako ne bi sebi dozvolio da stane iza nečega u šta ne veruje, u šta nisu svoja imena ugradili eminentni stručnjaci cele Rusije.“
Doktorka Gligić ističe da Srbija upravo zbog lobiranja politike i ekonomije treba da nabavi vakcine više proizvođača, obavezno tri, pa i četiri, da bi, kako kaže, narod mogao da bira.