Bugarski poslanik: Laž o makedonskoj naciji Bugarskoj prvo nametao SSSR, a sada EU i SAD

Bugarsku je po pitanju Makedonije najpre pritiskao Sovjetski Savez, a sada to čine zemlje Zapada, smatra poslanik bugarskog odeljenja Grupe evropskih konzervativaca i reformista Kristijan Škvarek.
Sputnik

Prema rečima političara, tridesetih godina prošlog veka Sovjetski Savez je stajao iza ideje o postojanju makedonske nacije. Nakon 1944. godine, kada se u Bugarskoj desio prevrat i kada je ona, koja je isprva bila na strani Nemačke, prešla na stranu saveznika, „braća“ su počela da nameću Bugarskoj tu ideju.

„U ime 'socijalističke internacionale'. Naši socijalistički komsomolci su tih godina izdajnički to podržali“, napisao je Škvarek na svojoj Fejsbuk stranici.

Kako je rekao, sada Bugarska trpi pritisak Evropske unije i Amerike.

„Sada Evropljani i Amerikanci priznaju tu laž i takođe je nameću. Vrše pritisak na nas kako bismo priznali tu laž u ime 'evropskih integracija' i 'demokratskih vrednosti'. I danas rođeni komsomolci, koji se ovog puta zalažu za liberalizam i Zapad, izdajnički to podržavaju“, izjavio je političar.

Ranije je o ulozi Sovjetskog Saveza u makedonskom pitanju više puta govorio i bugarski vicepremijer, lider parlamentarne stranke VMRO BND Krasimir Karakačanov. Prema njegovim rečima, makedonska nacija je izmišljena u Moskvi.

Bugarska: Skoplje da prizna bugarsko poreklo svog jezika ili ništa od pregovora sa EU

„Postoje pisani dokazi toga da je makedonska nacija deo strategije komunističke internacionale u Moskvi za stvaranje novih nacija. Ideja o zasebnoj makedonskoj naciji uspostavljena je u republici Makedoniji uz pomoć nasilja, jer je ona ostala deo komunističke Jugoslavije“, rekao je on u maju.

Podsetimo, ranije je Sofija blokirala početak pregovora o pristupanju Severne Makedonije Evropskoj uniji. Kao što su više puta izjavili zamenica premijera Bugarske Jekaterina Zaharijeva i Krasimir Karakačanov, komšije ne ispunjavaju Sporazum o dobrosusedstvu, koji obavezuje strane da stvore zajedničku istorijsku komisiju za rešavanje kontroverznih istorijskih pitanja, a ne okvirni stav Bugarske iz 2019. godine.

Sofija je zahtevala da Skoplje odustane od govora mržnje prema Bugarima, od formulacije „makedonski“ u korist „službenog jezika Republike Severne Makedonije“ i ideje o makedonskoj manjini u Bugarskoj.

Pročitajte još:

 

Komentar