Amerika se vraća: Globalizacija, oštrije protiv Rusije, zadatak Nemačkoj da pritisne Srbe...

Sloganom „Amerika se vratila“ uz brojne kadrove Baraka Obame u timu, Bajden zapravo pokušava da predstavi period Trampove administracije kao incidentnu pojavu koja je otuđila Ameriku od svog neumitnog puta, kaže za Sputnjik dr Aleksandar Gajić iz Instituta za evropske studije.
Sputnik

Prema njegovim rečima, Bajden i njegov tim posmatraju Trampa i njegov pokušaj da anulira posledice globalizacije kao pogrešan put u odnosu na „neumitne tokove“ koji bi trebalo ponovo da se revitalizuju.

Amerika vraća globalizam – čvršće protiv Rusije

Tu se više ne radi o Americi, već o jednom globalnom pogledu na svet, odnosno okretanju ka globalističkim tendencijama, ističe Gajić.

U spoljnoj politici to znači vraćanje na multilateralizam i jačanje NATO-a, kao i pozicije koje je Obama imao sa Evropskom unijom, kao i radikalizaciju, odnosno jedan „čvršći stav prema Rusiji“ kojoj su uvedene sankcije 2014. godine sa početkom ukrajinske krize, dodaje on.

„Verovatno će doći i do resetovanja, odnosno pokušaja vraćanja odnosa sa Iranom u onaj okvir u vreme kad je postignut Sporazum o korišćenju nuklearne energije, kao i promene pristupa prema Kini vezano za trgovinske odnose tako što će se Bajdenova administracija odnositi prema Kini na jedan diskretniji, diplomatičniji način“, kaže Gajić.

Politika prema Srbiji – delegiranje Nemačke

Što se tiče odnosa prema Balkanu, za očekivati je povratak na politiku koja je trajala u kontinuitetu od 2000. do 2016. godine, odnosno pokušaće da se Amerika postavi kao dominantni faktor koji bi zajedno sa EU trebalo da trajno „zacementira rezultate američke spoljne politike iz devedesetih“.

​Kad je reč o Srbiji, ponovo će opcija američke spoljne politike biti da se ne izlazi u susret našoj zemlji i njenim zahtevima, već će se ići na „delegiranje Nemačke da vrši pritisak u ime EU da Srbija prizna nezavisnost Kosova bez nekih konkretnih ustupaka“, smatra Gajić.

„Što se tiče Republike Srpske, odnosno situacije u Bosni i Hercegovini, verovatno će biti veći pritisak da se izvrši revizija Dejtonskog sporazuma, nešto slično dešavanjima iz 2010. godine kad su vršeni pritisci na Dodika da se ide u pravcu revizije Dejtona ka unitarizaciji, kojima je RS uspešno odolela u tom periodu“, smatra Gajić.

„Fleksibilno tumačenje“ Vašingtonskog sporazuma

Gajić smatra da Vašingtonski sporazum verovatno neće biti formalno anuliran, ali će u slučaju da jedna ili obe strane potpisnice ne ispune neku od stavki, Bajdenova administracija verovatno to „vrlo fleksibilno tumačiti“.

Prema njegovim rečima, Bajdenova administracija neće insistirati na tom sporazumu, pogotovo ne na otvaranju ambasade u Jerusalimu od strane Srbije, jer oni tu imaju jedan drugačiji pristup u odnosu na Trampovu administraciju.

„Verovatno će ono što se tiče investicija i otvaranja njihove kancelarije ostati na snazi, ali će, recimo u slučaju da Albanci krenu da krše odredbu o godinu dana uzdržavanja od politike dodatnog priznavanja Kosova, oni prema njima biti neuporedivo blaži“, zaključio je Gajić.

Pročitajte još:

Komentar