Bilo je zaduživanja, ali ne ovakvog: Preti svetski cunami i pucanje balona — niko neće biti pošteđen

Dužnički cunami će pogoditi sve, i bogate i zemlje u razvoju, jer će zaduživanje i dalje trajati, uz verovatnoću da će se sve završiti pucanjem balona kada nagomilani krediti ne budu mogli da budu servisirani. Bilo je i ranije zaduživanja, ali ne ovakvog jer sada nema proizvodnje ni usluga, na osnovu čega bismo mogli da se nadamo boljem ishodu.
Sputnik

Ove crne prognoze ekonomiste Miroslava Jovanovića sa Instituta za globalne studije Univerziteta u Ženevi odgovor su na pitanje Sputnjika kako vidi nove podatke prema kojima će globalni dugdo kraja godine dostići rekordnih 277.000 milijardi dolara usled daljih troškova vlada i kompanija zbog pandemije virusa korona.
Podaci Instituta za međunarodne finansije (IMF), u kome je više od 400 banaka i finansijskih institucija iz celog sveta, pokazuju da se globalni dug do septembra povećao za 15.000 milijardi dolara, na 272.000 milijardi dolara. Skoro dve trećine tog povećanja odnosi se uglavnom na tržišno razvijene države.
Ukupan dug razvijenih zemalja skočio je čak na 432 odsto BDP-a u trećem kvartalu, dok je udeo duga u BDP-u zemalja u razvoju dostigao skoro 250 odsto.

Bilo je zaduživanja, ali ne ovakvog: Preti svetski cunami i pucanje balona — niko neće biti pošteđen

Zabrinuta zbog velikih dugova, šefica MMF-a Kristalina Georgijeva pre mesec dana pozvala je i kreditore i dužnike da hitno počnu restrukturiranje dugova. Ona je ocenila da će odluka G20 da produži na još šest meseci suspenziju otplate dugova u bilateralnim sporazumima pomoći siromašnim zemljama, ali da je to samo kupovina nešto vremena.

Ogromno zaduživanje biće još veće — veliki svetski lom

Jovanović smatra da je dugogodišnje guranje problema pod tepih dovelo do odlaganja njihovog rešavanja i sadašnje situacije.
On smatra da će se veliki dug i dalje povećavati i da će situacija biti dobra samo ako se ne pogorša. A to, kaže on za Sputnjik, ne predviđa.

„Predviđam da će biti jako velikih lomova i da će biti još gore i gore. Bila je situacija teška i 2008. godine, ali tada je to privremeno rešeno odlaganjem rešenja za neko buduće doba uz pomoć alhemije i lepljenja bankarskog sektora selotejpom. Ali, tada je bila velika prednost što su privreda i usluge funkcionisale, a sada ne funkcionišu. Sada imamo dug, a nema proizvodnje i usluga i nema stvaranja nove vrednosti“, objašnjava Jovanović zašto je pesimista.

Na konstataciju da svi trenutno preduzimaju slične monetarne i fiskalne mere i na pitanje dokle to može da ide, on podseća da se sada svi zadužuju po niskoj kamatnoj stopi, koja takva sigurno neće ostati.

Neizbežan ekonomski i finansijski cunami

Kada dođe vreme da se vrate ti krediti, to će naravno biti po mnogo višoj kamatnoj stopi nego što je sada, upozorava on i ukazuje da je posebno loše što svi ti dugovi odlaze u potrošnju, na plate, socijalu, a ne u investicije, u nešto što bi u budućnosti moglo da vrati sredstva.
„Dolazi veliki finansijski i ekonomski cunami, talas će biti visok 30 metara, a brana pet metara. U tim situacijama sam papirni novac može da postane bezvredan ili da njegova vrednost bude bitno snižena. Jedino od tog cunamija čovek može da gleda samo da umanji štetu, ne postoji niko ko će biti pošteđen“, uveren je Jovanović.

To je, kaže, odavno potpuno jasno bilo Kinezima, Arapima, Rusima, Indusima, Turcima, Mađarima, koji su svoje viškove i rezerve pretvarali u zlato, što ih, kako napominje, ne može spasiti, ali može učiniti da prođu sa najmanje štete.

Bilo je zaduživanja, ali ne ovakvog: Preti svetski cunami i pucanje balona — niko neće biti pošteđen

Na pitanje da li to znači da postoji samo jedan scenario, on odgovara slikovito:
„Svako u svojoj kući kada uzme kredit za potrošnju, a ne za neko ulaganje, da kupi mašinu, traktor, koji će vratiti uloženo, kako će to vratiti? Doći će mu na vrata izvršitelji da mu uzmu pare ili zaplene imovinu!“

Kriza vreme za promene

Ovaj ekonomista, međutim, napominje da svaka kriza nosi i neku mogućnost i da zapravo nikad nije veća mogućnost za promene nego u vreme krize.
One zemlje koje su geografski bliže jačim evropskim privredama imaju šanse da deo proizvodnje iz Kine i sa Dalekog istoka, posle presecanja saobraćajnih tokova, lociraju na svojoj teritoriji. Vlasti u svakoj od zemalja treba da vide gde u ovoj krizi mogu da se udenu i ponude nešto što drugi ne mogu, ističe on.
Kamatne stope su još niske i Jovanović smatra da kredite treba koristiti za ulaganja, a ne za potrošnju.
Prva posledica zaduživanja je u stvari produžetak zaduživanja. Dug se povećava da ne bi došlo do zatvaranja firmi, banaka, ostanka ljudi bez posla. To će, kaže on, ići dotle dok je neko voljan da dâ kredit po niskoj kamatnoj stopi. A što više uzimate kredite, što je veća tražnja za kreditima, kamate će se povećavati.

Balon i krediti

Na pitanje može li to dovesti do pucanja balona kada ti krediti dođu na vraćanje, pa budu servisirani uzimanjem novih po višim kamatnim stopama, on odgovara potvrdno.

„Isto se dogodilo Grčkoj 2006—2007. Oni su uzimali kredite do trenutka kada je trebalo da ih isplate sa kamatom, a novac koji su prikupili od poreza nije bio dovoljan. Napolju su hteli da im daju kredite, ali po kamatnoj stopi od 30 odsto. Ne postoji nijedna normalna privreda na ovom svetu koja tako nešto u normalnim okolnostima može da izdrži. Pogotovo ne ona koja ne kontroliše svoj novac“, ističe Jovanović.

On podseća da je Japan sa dugom od 250 odsto BDP-a najzaduženija država na svetu, ali da kontroliše svoj novac kao i Britanija, Švajcarska, Amerika. One, kako kaže, mogu da štampaju novac, što nije slučaj sa Grčkom, Italijom, Španijom, Francuskom, koje koriste evro.

Bilo je zaduživanja, ali ne ovakvog: Preti svetski cunami i pucanje balona — niko neće biti pošteđen

Po oceni profesora sa Instituta za globalne studije Univerziteta u Ženevi, strukturno prilagođavanje privrede je ono što je odavno trebalo da bude urađeno, ali za to nije bilo volje političara, pa su probleme privrede „rešavali“ zaduživanjem protiv svih pravila. A volje nije bilo jer je, kako objašnjava, to posao na dugi rok, što političarima ne odgovara.

Švab socijalista — znak da nešto mnogo ne valja

Da situacija izmiče kontroli, možda najbolje govori nedavna izjava predsednika Svetskog ekonomskog foruma (VEF) Klausa Švaba da svet u postkovid eri mora da preispita i iznova proceni vrednosti neoliberalne ekonomije.

„Nijedan događaj od kraja Drugog svetskog rata nije imao tako dubok globalni uticaj kao kovid-19. Pandemija je pokrenula krizu u javnom zdravstvu i ekonomiji u razmerama koje nisu viđene generacijama i pogoršala sistemske probleme poput nejednakosti i pozicioniranja velikih sila. Jedini prihvatljiv odgovor na takvu krizu je sprovođenje ’velikog resetovanja‘ naših ekonomija, politike i društava“, napisao je u autorskom tekstu osnivač VEF-a.
Na pitanje da li je takvo resetovanje moguće, pogotovo kada ga zagovara neko ko je sa svitom svetske ekonomske i političke globalističke elite svake godine u Davosu žmurio na podatke i demonstracije zbog nenormalno velikih nejednakosti u svetu, Jovanović kaže da je moguće, mada ne bi bilo ni lako, ni brzo, ni jeftino. Ali i dodaje:
„Nisam siguran da su političari spremni na to resetovanje i da bi oni u tom slučaju preživeli nove izbore. Potrebno je da se stvari promene iz korena.“
Kako god da se završi sadašnja kriza, slavno neće biti, zaključio je Jovanović.

Komentar