„Kakva je to izjava izabranog predsednika? U zemlji gde je pridnjestrovski problem još nerešen, u zemlji u kojoj postoji 35-40 odsto ruskojezičnog stanovništva“, prokomentarisao je Dodon tokom gostovanja na TV kanalu NTV Moldova.
Uveren je da će se antiruska politika negativno odraziti na Moldaviju i na političara koji je bude sprovodio.
Ruski senator Andrej Klimov smatra da bi povlačenje ruskih mirovnjaka moglo da bude uzrok eskalacije situacije u tom regionu.
„Ruski vojnici se nalaze u Pridnjestrovlju ne zato što mi to toliko želimo. Ako se oni odatle povuku, konflikt bi mogao da uđe u nov, usijani stadijum što nikome neće biti prijatno“, upozorio je on i posavetovao moldavskom rukovodstvu da odustanu od potrebe da ugode američkim partnerima.
Senator Aleksej Puškov podseća da u Pridnjestrovlju živi oko 220.000 ruskih građana, a njihovi interesi i bezbednost važniji su, kako kaže, od bučnih izjava nove predsednice.
Podsetimo, nova predsednica Moldavije Maja Sandu rekla je da Krim smatra teritorijom Ukrajine, a da kada je reč o Pridnjestrovlju rešenje konflikta mora da podrazumeva potpuno povlačenje ruskog mirovnog kontingenta.
„Govorila sam o tome kada sam bila premijer i, uveravam vas, da ću isto to govoriti kad stupim na dužnost predsednika“, rekla je Sandu intervjuu za „Evropsku pravdu“.
Ona je, istovremeno, priznala da su građani Moldavije podeljeni po pitanju Krima i da ima onih koji ne dele njeno mišljenje.
Situacija u Pridnjestrovlju
Pridnjestrovlje, u kojem 60 odsto žitelja čine Rusi i Ukrajinci, tražilo je izlazak iz sastava Moldavije još pre raspada Sovjetskog Saveza, strahujući da će se na talasu nacionalizma Moldavija ujediniti s Rumunijom.
Posle neuspešnog pokušaja moldavskih vlasti da nasilno reše problem 1992. godine, Pridnjestrovlje je faktički postalo teritorija koja nije pod kontrolom Kišinjeva.
Ove godine se navršava 28 godina od početka mirovne operacije u Pridnjestrovlju. Mir u zoni sukoba održavaju 402 ruska vojnika, 492 pridnjestrovska, 355 moldavskih i deset vojnih posmatrača iz Ukrajine.
Mirovnjaci obavljaju službu na 15 kontrolnih punktova, koji se nalaze na ključnim deonicama zone bezbednosti.