Više od polovine ne podržava članstvo naše zemlje u EU, pokazalo je istraživanje javnog mnjenja Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, sprovedeno tokom septembra i oktobra.
Najviše ispitanika (njih 40 odsto) doživljava Rusiju kao najvećeg prijatelja, a 72 odsto veruje da je ruski uticaj u zemlji pozitivan, što je porast za 11 odsto u odnosu na rezultate istraživanja iz 2017.
Takođe, 16 odsto ispitanika vidi Kinu kao najvećeg prijatelja, a rast pozitivnih stavova posebno je vidljiv nakon početka pandemije. Čak 75 odsto ljudi veruje da je Kina Srbiji pružila najviše pomoći u borbi protiv pandemije, iako je, prema dostupnim podacima, najveći donator bila EU. To prepoznaje samo tri odsto građana.
Tek devet odsto ispitanika smatra da je ulazak u EU glavni spoljnopolitički prioritet Srbije, a petina da bi država trebalo da uskladi svoju spoljnu politiku sa Briselom. Rezultati istraživanja pokazuju da 51 odsto ne podržava članstvo Srbije u Uniji, što je za 16 odsto više nego 2017.
Onih koji veruju da smo u regionu okruženi uglavnom prijateljima ima duplo više nego pre četiri godine (oko 40 odsto), ali i dalje preovlađuju ljudi koji misle da u susedstvu imamo više neprijatelja (nešto manje od 50 odsto). Trećina ispitanika kao najvećeg neprijatelja vidi Hrvatsku, 20 odsto Albaniju i 13 odsto SAD. Ipak, nešto više od dve trećine smatra da u narednih pet godina na Balkanu neće doći do izbijanja oružanog sukoba.
Od ukupnog broja anketiranih, 52 odsto veruje da Srbija treba vojno da interveniše na Kosovu u slučaju izbijanja sukoba, a 47 odsto bi se pridružilo sunarodnicima u slučaju sukoba. Ako bi se nešto slično dogodilo u Crnoj Gori, 69 odsto je izjavilo da Srbija ne bi trebalo da interveniše, a 58 odsto ako bi sukob izbio u BiH. Uprkos svemu, dve trećine intervjuisanih veruje da je trajni mir između Srba i Albanaca moguć.
Pročitajte još: