„Imamo šanse da zaštitimo projekat pošto Amerikanci sada to razmatraju. Ali, moramo da budemo brzi i da stavimo do znanja da smo ozbiljni. Treba da radimo isto što i Amerikanci, da uvedemo sankcije pojedincima, zabranu na ulazak u zemlju, možda da zamrznemo sredstva“, rekao je Ernst.
Kako je dodao, to je ono isto čime Amerikanci prete njima i jedino na to će odreagovati.
On je predložio i da se razmotri uvođenje kaznenih carina na uvoz gasa iz SAD.
Šef Odbora je rekao i da ne treba gajiti iluziju da će, sa dolaskom novog predsednika u SAD, doći i do promene u energetskoj politici. Inicijativa pooštravanja sankcija dolazi i od republikanaca i od demokrata.
Ernst je predstavnicima stranke „Zeleni“ koja smatra da projekat treba obustaviti poručio da su oni jedina frakcija u parlamentu koja ima takav stav.
„Vi ste jedini koji ozbiljno želite da se izađe iz projekta i znate da bi izlazak podstakao uvoz američkog tečnog gasa. Taj stav – američki tečni gas umesto ruskog gasa nije sasvim ‘zelena’, već uvela“, rekao je Ernst.
Stejt department je u oktobru najavio proširenje sankcija protiv gasovoda, koje bi mogle uticati na više od 120 kompanija.
Zabranjeno im je pružanje usluga, robe ili finansiranje za „modernizaciju ili instaliranje opreme“ na brodovima koji će raditi na projektu.
Agencija Blumberg nedavno je objavila da će izmena o novim merama biti uključena u nacrt budžeta za odbranu za fiskalnu 2021. godinu, koji bi trebalo da bude usvojen do kraja tekuće kalendarske godine.
Dodaje se da će postojeće sankcije ostati na snazi.
Gasovod „Severni tok 2“
Projekat „Severni tok“ podrazumeva izgradnju dva kraka gasovoda, čiji će ukupni kapacitet iznositi 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje, od obale Rusije, preko Baltičkog mora, do Nemačke. Novi cevovod trebalo bi da bude izgrađen pored „Severnog toka“. U izgradnji gasovoda učestvuju brojne evropske kompanije.
Protiv izgradnje gasovoda „Severni tok 2“ aktivno se bori Ukrajina, koja se plaši da će izgubiti prihode od tranzita ruskog gasa, kao i brojne evropske zemlje, uključujući Poljsku, Letoniju i Litvaniju, a takođe i Sjedinjene Američke Države, koje žele da u Evropskoj uniji prodaju svoj tečni prirodni gas.
SAD smatraju da je ovo politički projekat koji preti energetskoj bezbednosti Evrope. Ruska strana više puta je izjavljivala da je projekat apsolutno komercijalan i konkurentan i isticala da on ne podrazumeva obustavu tranzita ruskog gasa preko Ukrajine u EU.
Pročitajte još: