U kolumni objavljenoj na portalu Autograf, koju prenosimo u celosti, Pilsel, između ostalog, osuđuje teške uvrede prema Svetoj stolici i SPC, kao i vređanje vladike Jovana Ćulibrka i mitropolita Porfirija Perića, a navodi i da je zločesta i naopaka konstrukcija to da bi papa Franja „kupovao“ naklonost Srpske pravoslavne crkve. Posebno ukazuje na izmišljotine iznete u tekstu Jutarnjeg koji je uzburkao region, a koji su preneli brojni portali.
Tekst prenosimo u celosti:
„Ponekad se osećam poraženo, a ponekad iz toga povremenog i privremenog osećaja izlazim jači nego što sam bio pre negativnog iskustva.
Tekst koji su novinari Vlado Vurušić i Robert Bajruši objavili u subotnjem broju zagrebačkog dnevnog lista Jutarnji list takva je prilika da novinara koji drži do stručnosti i do proveravanja činjenica, pak, do kompetencije da se nečim bavi, a takav sam ja, prenerazi ali odmah iza toga pokrene kako bi se stvari razbistrile i pojasnile.
Svestan sam da ne mogu neutralisati vrlo negativan učinak nesavesnog rada spomenutih novinara, ali šteta bi bila još veća ako bih ostao suzdržan, ako bih prećutao evidentno kršenje osnovnih novinarskih principa od strane spomenutih novinara, posebno jer njihov rad (nažalost i uređivačka politika Jutarnjeg lista) predstavlja ozbiljan i težak udarac na nastojanja Svete Stolice i mudrih osoba i u Katoličkoj crkvi na ovim prostorima i u Srpskoj pravoslavnoj crkvi da splasnu negativne strasti, niski udarci i drugi oblici nehršćanskog ponašanja, pak da se dogode oni plodovi mira i saradnje za kojim su težili poglavari Katoličke crkve, posebno Jovan Pavle Drugi i, kako možemo svedočiti, papa Franja.
Izuzetno mi je neprijatno da o ovome pišem jer sam Jutarnjem listu doneo onu vrstu saznanja (pisma patrijarha Irineja papi Franji nakon čega papa Franja obustavlja kanonizaciju Alojzija Stepinca ili važne intervjue s patrijarhom Irinejem i vladikom Jovanom Ćulibrkom) koja bi uredništvu toga lista trebalo da budu obvezujuća u smislu uvažavanja činjenica i dostojanstva crkava.
Članak koji je dobio nadnaslov „Pozadina događaja“, te naslov „Papa ide u Beograd da bi Stepinac bio proglašen svetim? Otkrivamo što se zbiva iza kulisa“, s podnaslovom „Nuncij Lingua u Jasenovcu, Franjin intervju Politici: Što se događa u trouglu Vatikan-Beograd-Zagreb?“, autorsko delo Vlade Vurušića i Roberta Bajrušija (objavljen na portalu Jutarnjeg lista 14. novembra 2020. u 9:45 sati) predstavlja negaciju novinarskih principa i skup je poluinformacija, dezinformacija i manipulacija s čime se sramoti i naša novinarska struka.
Naravno da bi trebalo postaviti pitanje zašto glavni urednik Jutarnjeg lista dopušta da o tako osetljivim pitanjima (kanonizacija Alojzija Stepinca, odnosi Katoličke crkve i Srpske pravoslavne crkve, te Hrvata i Srba…) pišu osobe koje nemaju ama baš nikakve kompetencije.
Ali odgovor se nazire: Jutarnji list, osim u osobi kolege Inoslava Beškera, je kadrovski potpuno nesposoban da se bavi religioznim temama. Time ne aboliram odgovornost glavnog urednika za ispade Vurušića i Bajrušija.
Pođimo, ipak, redom. Novinari „otkrivaju šta se događa“? Ne! Oni, pošto nemaju znanja o onome što pišu, samo „interpretiraju“, a kako su im informacije nikakve a kompetencije još nikakvije, nude pregršt budalaština, pa i uvreda.
Počnimo sa uvredama na račun pape Franje. Ima ih odmah u naslovu. On glasi, ponovimo „Papa ide u Beograd da bi Stepinac bio proglašen svetim?“ Ova rečenica se može čitati samo na dva načina: ili da postoji mogućnost/intencija da papa Franja pohodi Beograd kako bi kanonizirao Alojzija Stepinca ili da Papa trguje sa Stepincem na način da je spreman da pođe u Beograd kako bi iskamčio „dobrovoljnost“ ili nekakvo „popuštanje“ od strane Srpske pravoslavne crkve.
Da glavni urednik Jutarnjeg lista vodi računa o objavljenim materijalima o ovoj temi, a koji imaju kao izvorište patrijaršiju i Sveti Sinod, ne bi nikada smeo da odobri ovakav naslov. Ali, pustimo to. Verovatno glavni urednik Jutarnjeg lista ne vodi računa o tome šta objavljuje ili što je objavio u svom listu.
Da papa Franja želi da pohodi Srbiju, u prvom redu, tamošnju zajednicu katolika, javna je stvar. Ali da bi papa Franja „kupovao“ naklonost Srpske pravoslavne crkve je toliko naopaka i zločesta konstrukcija, toliko ona govori o neozbiljnosti novinara i urednika, toliko je porazna za našu profesiju, da je to neopisivo mučno.
Vurušić i Bajruši ne poznaju literaturu (o Majklu Fajeru da im i ne govorimo), ponašaju se kao da se SPC samo „šalila“ svojim prigovorima na (raniju) Stepinčevu beatifikaciju (koja se, nota bene, ne bi dogodila da je o njoj odlučivao papa Franja i prema kriterijumima koji su postavljeni prošlonedeljnim izveštajem Državnog sekretara Svete Stolice o vašingtonskom nadbiskupu i kardinalu Teodoru Mekkariku, osvrnuću se na ovo malo kasnije), kao i na planiranu kanonizaciju nakon što je 2014. priznato čudo po zagovoru Alojzija Stepinca. Vurušić i Bajruši, sramoteći sebe i vlastitu redakciju ponašaju se i kao da se nije dogodila Mešovita katoličko-pravoslavna komisija o Stepincu!
Tu im nema pomoći. Možemo ih samo žaliti i čudom im se čuditi.
Bajruši i Vurušić lupetaju o nekakvoj „Crkvi u Hrvata“. Upućujem ih na radove najvećeg hrvatskog postkoncilskog teologa, dr. fra Janka Tomislava Šagi-Bunića Kapucinera: takvo nešto, taj nacionalistički konstrukt, ne postoji! Crkva je Hristova, to jest, Božja. Nije ni hrvatska, ni bolivijska, ni austrijska.
Kao znakovi vremena autori pamfleta ističu vatikansku diplomatsku aktivnost i, naravno, greše. Pa kažu da je „apostolski nuncij u Hrvatskoj, monsinjor Đorđo Lingva iznenada posetio Jasenovac“. To mogu napisati samo oni koji ne prate najave katoličkih medija i objave onih pravoslavnih. Ništa nije bilo „iznenada“”. Sve je bilo na vreme najavljeno i medijski dobro propraćeno.
Nikakve misterije nema ni oko dolaska apostolskog nuncija u Srbiji Lucijana Surijana u Zagreb i u zagrebačku katedralu kao i u zemljotresu uništen nadbiskupski dvor. To je znak crkvenog jedinstva. Zar je tako teško zamisliti da su se apostolski nuncij Surijani i domaćin, mons. Lingva, konzultovali oko nekih kadrovskih pitanja (ne samo u vezi sa činjenicom da je beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar prošle nedelje navršio kanonsku dob za penziju)?
Intervju koji je nedavno papa Franja dao beogradskom dnevniku Politika je priča za sebe i nije pokazatelj ničega drugog do volje Pape da se njegova pastirska reč čuje i preko tog beogradskog lista (ništa u odgovorima koji je v.d. glavnog urednika Politike na odlasku (već je u penziji) dobio iz Vatikana ne predstavljaju senzaciju).
Odgovori su standardni, ali je to znak prijateljstva kao što je bio intervju koji je dobila Politika od državnog sekretara kardinala Pjetra Parolina u maju 2019. godine. Sveta Stolica želi, kako je naglasio Parolin, da „sve verske zajednice ovog regiona budu u stanju da zajednički zakorače na put istinskog pomirenja i da mogu postati model prevladavanja konflikata za celokupno društvo“.
Nivo diletantizma u tekstu Vurušića i Bajrušija je zastrašujuća: oni ne znaju da je u opisu posla (bilo kojeg) apostolskog nuncija da pomogne i posreduje u procesu izbora kandidata za (nad)biskupa u pojedinim (nad)biskupijima. Ili, pak, kada pišu da se kao „tri nezaobilazna kandidata“ za budućeg patrijarha spominju episkop bački Irinej Bulović, vladika pakračko-slavonski Jovan Ćulibrk i zagrebački mitropolit Porfirije Perić. Ovo je zaista toliko smešno licitiranje da je čak i deplasirano komentirati.
Ali ono što traži reakciju je vređanje vladike mr. sc. Jovana Ćulibrka (najvećeg stručnjaka za holokaust na ovim prostorima) i mitropolita dr. sc. Porfirija Perića (izuzetnog bibličara) za koje Vurušić i Bajruši ističu da nisu teološki obrazovani! (SIC)
Posebno je smešna konstatacija ovih antinovinara da bi Papa „upravo zbog normalizacije hrvatsko-srpskih odnosa“, mogao u sklopu „beogradske turneje možda da svrati i do Zagreba, dok neki spominju da bi papa Franja mogao, jer toliku hrabrost ima, možda i da obiđe Jasenovac i Vukovar“. Siroti Vurušić i Bajruši su toliko neupućeni da ne znaju da ne postoji poziv Hrvatske biskupske konferencije papi Franji da pohodi Hrvatsku. Sapienti sat.
Količina demonstriranog neznanja i manipulativnih rečenica su dovele neke moje poznanike u redovima SPC-a, ali i šire, da me pitaju znam li šta to izvodi Jutarnji list.
Znam šta izvodi, premda bih, recimo, na temelju već dužeg pisanja Vlade Vurušića o SPC-u mogao da zaključim da ima i otvorenog prezira prema toj Pravoslavnoj crkvi, pak kada je reč o Bajrušiju to je slučaj evidentnog neznanja i samouverenosti da je isto pisati o Milanoviću, Plenkoviću ili Stepincu. Jutarnji list izvodi tešku diverziju na ekumenska nastojanja papa Franje. Želio bih da verujem da to čine nesvesno.
Nekoliko zaključnih misli.
Prvo, napisati i objaviti ovakvu papazjaniju u nedelji kada Sveta Stolica podiže nivo transparentnosti i autokritičnosti objavom izveštaja o bivšem kardinalu (smenjen je i iz svešteničkog staleža) Mekkariku, osuđenom pedofilu, znači da Jutarnji list pokazuje potpuno nerazumevanje crkvene politike i stanja stvari.
Uostalom, zastupam i ja stav episkopa Jovana da komunistička optužnica ne može biti polazna tačka razgovora o kardinalu Stepincu. Valjda bi konačno trebalo svima da bude jasno da smo zašli u ozbiljno razdoblje razmatranja dokumenata (posebno onih koji nam sada nudi Sveta Stolica nakon digitalizacije arhiva pontifikata Pija XII) i da će to trajati mnogo godina!
Zatim, Jutarnji list bi trebalo da može da shvati (ranije sam najavio da ću ovo spomenuti) da navedenim izveštajem, bude li se tako strogo i akademski i pravno pisao referat o Stepincu kako se pisalo o Mekkariku (govorim o dubini i snazi argumenata, aktere ne upoređujem!), prilike da se dogodi njegova kanonizacija su toliko male da postaju čak i irelevantne.
Konačno, sugerisati da bi Papa bio sklon ideji da trguje sa Stepincem i da odstupi od svega što je javno rekao (pa i našem kolegi Silviju Tomaševiću na povratnom letu iz Skoplja u Rim 7. maja 2019.), teška je uvreda ne samo rečenih novinara već i Jutarnjeg lista prema Svetoj Stolici.
Kardinal Parolin ističe da se moguća kanonizacija (nedavno je prilikom posete Splitu i Solinu tri puta rekao da će ona doći “u Božje vreme”) mora dogoditi “u klimi što je više moguće bez tenzija i polemika”.
Jutarnji list ne udara samo na Papu već i na vatikansku diplomatiju. I ne vidim kako je uopšte nakon ovoga, ako se redakcija ne izvini, bez uvijanja, čitaocima, Svetoj Stolici i predstavnicima Srpske pravoslavne crkve, i ne ispravi, moguće ovaj dnevni list i dalje smatrati relevantnim medijem".