„U sumrak ljudskosti, osvanula je nada da nije sve ugašeno i zatrto. To pokazuju pojedinci skućeni po nekim ćoškovima sveta, koji, za shvatanje savremenog čoveka, nemaju ništa, a u stvari imaju sve. I dok, po stihovima mnogih pesnika, svi tvrde da traže čoveka svećom, Emir Kusturica je u svom okruženju našao ljude i ne obasjava ih svećom, već reflektorima kako bi dokazao, po ko zna koji put, šta znači biti čovek i to čoveštvo pretvorio u izvor sa kog valja piti, čija se voda ne da flaširati. Žalosno je što su junaci našeg vremena ljudi prošlih vremena i što su u svetu koji insistira na vidljivosti, upravo oni nevidljivi“, piše u kratkom opisu ovog ostvarenja.