Ruski umetnici „probili blokadu“ i došli u Srbiju - među prijatelje

Kako su umetnici Opere iz Sankt Peterburga odlučili da „probiju blokadu“ i da doputuju u Srbiju, „među prijatelje“, zašto je svet „izgubio razum“ i zašto sve što nam se danas događa podseća na opsadu Lenjingrada, otkriva nam ruski reditelj, umetnički rukovodilac ovog muzičkog teatra Jurij Aleksandrov.
Sputnik

Opera Sankt Peterburga“ u Beogradu gostuje od 13. do 16. novembra. Na sceni Narodnog pozorišta ruski umetnici izvode operu Bendžamina Britna „Nasilje nad Lukrecijom“, dok na sceni „Madlenijanuma“ nastupaju u operi „Otmica iz Saraja“ Volfganga Amadeusa Mocarta.

Ugledni reditelj, poznat po svojim kreativnim eksperimentima i neočekivanim umetničkim rešenjima, otkriva nam svoju viziju opera Britna i Mocarta, kojom oslikava turobnu današnjicu.

Da li naše društvo prepoznaje značaj legata i zadužbina za očuvanje celokupnog duhovnog i kulturnog bića nacije? Da li kulturna zajednica na adekvatan način pruža pažnju, podršku i zahvalnost legatorima i darodavcima u Srbiji? Zbog čega je legat, zapravo, mnogo više od običnog testamenta, zašto je to zavet? Zašto je danas sve manje onih koji su spremni da svoje vredne umetničke kolekcije zaveštaju muzejima? O tome razgovaramo s antropologom Jadrankom Božić, koja je priredila temat „Institut legata i kulturna politika u Srbiji“ u časopisu „Kultura“, kao i sa istoričarkom umetnosti Jelenom Mežinski Milovanović, zamenicom upravnika Galerije SANU, jednom od autora tekstova u tematu.

Šta nam, pored mogućnosti da zavirimo u svest čoveka koji se prvi vinuo u Zemljinu orbitu, donosi autobiografija Jurija Gagarina, pod simboličnim nazivom „Put do zvezda“? O knjizi koja je prvi put prevedena na srpski jezik, u izdanju Lagune, razgovarali smo s urednicom u toj izdavačkoj kući Jasminom Radojičić.

S piscem Vladanom Matićem razgovarali smo o njegovom novom romanu „Novi zapisi iz Saraja“, o tome na koji način istorija može svedočiti o sadašnjici, a kako sadašnjica svedoči o onome što je samo naizgled prošlo, prohujalo.

Kroz svoju novu izložbu „Sedimenti i sentimenti“ vodi nas umetnik Vladimir Lalić i otkriva nam ko su likovi na njegovim delima, kako su na njega uticali Pariz i Singapur i kako objedinjuje vizuelnu umetnost i muziku.

Kako muziku pretvara u nezavisni element pozorišne predstave ili filma pitamo kompozitorku Anu Ćurčin koja je nedavno objavila album primenjene muzike „Scene“.

Ruski umetnici „probili blokadu“ i došli u Srbiju - među prijatelje
Komentar