Deklaraciju o Zelenoj agendi za Zapadni Balkan, kao i Deklaraciju lidera Zapadnog Balkana o zajedničkom regionalnom tržištu u ime Srbije, potpisala je premijerka Srbije Ana Brnabić, saopštila je Kancelarija za saradnju sa medijima predsednice Vlade Srbije.
Ana Brnabić poručila je na onlajn samitu Zapadnog Balkana u Sofiji da Srbija želi da ubrza procese integracije u EU, kao i da snažno podržava pristupanje Uniji i naših suseda, posebno Severne Makedonije i Albanije, jer je to izuzetno važno za prosperitet i stabilnost čitavog regiona.
Brnabićeva je, govoreći o ozbiljnim ekonomskim izazovima uzrokovanim pandemijom, izrazila želju za proširenjem veze Zelenog koridora izvan Zapadnog Balkana, proširujući domet i potencijal prema susednim državama članicama EU i široj EU.
Prema njenoj oceni, to bi bio važan korak u ekonomskom oporavku i jačem ekonomskom usklađivanju Zapadnog Balkana i Evropske unije.
Premijerka je iskazala spremnost za priključivanje jedinstvenom području plaćanja u evrima (SEPA), inicijativi Evropske unije za pojednostavljivanje bankovnih transfera, za šta je ocenila da bi rezultiralo smanjenjem troškova regionalnih plaćanja i poslužilo kao dobar mehanizam za post-kovid oporavak.
Ponovila je posvećenost Srbije sprovođenju svih pet stubova Zelene agende, u skladu sa regionalnom socijalno-ekonomskom stvarnošću i zamolila partnere iz Evropske unije da razmotre načine koji bi omogućili da pristupimo dodatnim finansijskim sredstvima za sprovođenje Zelene agende koja će biti veoma izazovna i skupa.
Stvaranje zajedničkog regionalnog tržišta
Premijeri Severne Makedonije i Bugarske Zoran Zaev i Bojko Borisov, domaćini Samita, pozdravili su potpisivanje Sofijskih deklaracija.
„Imali smo priliku da razgovaramo o ključnim strateškim pravcima našeg regiona i o akcionom planu za stvaranje zajedničkog regionalnog tržišta i o zelenoj agendi“, rekao je Zaev novinarima u Sofiji.
On je dodao da će ove dve inicijative „povećati ekonomski rast i razvoj u regionu, a takođe će i ukazati na neke ekološke i zdravstvene izazove nudeći veliki potencijal za rast i stvaranje novih radnih mesta“.
„EU je danas jasno podvukla svoju posvećenost Zapadnom Balkanu dodeljivanjem devet milijardi grantova. To bi trebalo da poveća investicije za 20 milijardi evra. Ovaj paket će predstavljati ogromnu finansijsku podršku za naše procese refundiranja i za ekonomsku transformaciju regiona“, rekao je Zaev u Sofiji.
Predstavljanje zelene agende Zapadnog Balkana, istakao je, doneće novi narativ ekonomskom razvoju i integraciji regiona u ključne evropske politike.
„Svi se slažemo da treba da povećati napore kako bismo napravili dodatni progres u reformskim procesima. Samo integrisan i povezan region može da ide ka EU“, rekao je on.
Premijer Bugarske, Bojko Borisov istakao je u Sofiji da je cilj zajedničkog tržišta da se povećaju prihodi u regionu.
„Zajedničko tržište čini 20 miliona ljudi, želimo da ostvarimo veće prihode i da zadržimo ljude da žive ovde u regionu“, rekao je Borisov.
On je dodao da će novih devet milijardi evra evropske finansijske podrške pružiti velike infrastrukturne mogućnosti Zapadnom Balkanu.
„Ono o čemu smo maštali poput železničkog i drumskog povezivanja danas se dešava“, rekao je Borisov i dodao da je izuzetno srećan što su se saglasili da se potpiše Sofijska deklaracija sa „'zelenim dnevnim redom'“ za države Zapadnog Balkana.
Kako je rekao države članice EU imaju plan da do 2050. godine imaju nula odsto emisiju gasova, te da je dobro što će i zemlje Zapadnog Balkana biti na tom putu čak i pre učlanjenja u EU.
„Dobro je što će region na planu ekologije i ekonomije delovati po evropskim standardima“, naveo je Borisov.
Merkel: Zajedničko tržište važno u ovo teško doba
Nemačka kancelarka Angela Merkel poručila je da je stvaranje zajedničkog tržišta na Zapadnom Balkanu važan korak i bitan signal u vreme kada su sve privrede izložene teškom pritisku korona krize.
Podsetila je da, od Nemačke inicirani, Berlinski proces, ima za cilj pomirenje i prevazilaženje prošlosti.
Ona je poručila regionu: "Ne smete zaboraviti da morate da živite jedni s drugima".
Varhelji: Pred Zapadnim Balknaom neviđena investiciona ponuda
Komesar za proširenje EU Oliver Varhelji, pozdravio je potpisivanje akcionog plana za razvoj zajedničkog ekonomskog tržišta na Zapadnom Bakanu i naglasio da zajedno sa Ekonomsko investicionom planom to predstavalja snažnu perspektivu za napredak regiona.
„Dogovor o ambicioznom akcionom planu za razvoj zajedničkog regionalnog tržišta koji će osigurati nesmetan promet robe, usluga, ljudi i kapitala je presudan. Zajedničko regionalno tržište povećaće atraktivnost i konkurentnost regiona i pomoći će mu da se pretvori u investiciono čvorište, zanimljivo i za globalne investitore koji žele da smanje udaljenost do tržišta EU“, poručio je Varhelji.
On je naglasio da Ekonomsko investicioni plan za Zapadni Balkan može da „promeni ekonomski pejzaž regiona u narednih četiri do pet godina“.
Generalna sekretarka Saveta za regionalnu saradnju Majlinda Bregu je istakla da je Akcioni plan za regionalni ekonomski prostor pomogao da građani i poslovna zajednica uvide neophodnost saradnje i da političari uvide da transformacija regiona, iako nije jednostavna, može doneti samo korist.
CEFTA će sprovoditi ključne stvari
Centralnoevropska zona slobodne trgovine (CEFTA) će direktno sprovoditi ključne aktivnosti iz plana, koji treba da se sprovede do kraja 2024. godine.
„Ovaj ambiciozni plan se sastoji od aktivnosti podeljenih u četiri glavne regionalne oblasti - trgovinska oblast (slobodan protok robe, usluga, kapitala i ljudi), investiciona (za usklađivanje investicione politike sa EU standardima i najboljom međunarodnom praksom i promociju regiona stranim i međuregionalnim investitorima), digitalna (za integraciju Zapadnog Balkana u pan-evropsko digitalno tržište) i industrijska i inovaciona oblast (za transformaciju industrijskih sektora, oblikovanje lanaca vrijednosti kojima pripadaju i njihova priprema za aktuelnu sadašnjost i izazove budućnosti)”, saopšteno je iz CEFTA.
CEFTA će direktno sprovoditi glavne aktivnosti u regionalnoj trgovinskoj oblasti, ali i u drugim oblastima zajedno sa Regionalnim savetom za saradnju, Transportnom zajednicom i drugim partnerima.
Samit u Sofiji je održan u okviru Berlinskog procesa, uz predsedavanje Bugarske i Severne Makedonije.
U pitanju je sedmi samit u okviru procesa započetog 2014. godine u Berlinu.
Berlinski proces pored šest zapadnoevropskih partnera (Srbija, Crna Gora, Albanija, Severna Makedonija, Bosna i Hercegovina, tzv. Kosovo) obuhvata i Austriju, Nemačku, Francusku, Italiju, Sloveniju, Hrvatsku, Poljsku i Bugarsku.
Naredni samit biće održan u Berlinu, a prethodni je održan u Poznanju.