Podela na bogata i siromašna naselja ostaje problem mnogih evropskih gradova. Tamo gde žive uticajni poreski obaveznici i gde se protežu najpopularnije pešačke staze, sve će izgledati lepo. Ali ako skrenete u neku drugu ulicu, možete se naći u drukčijem, nimalo lepom svetu, u kom ne samo da nema kanti za smeće, nego nekada nema ni rasvete. U neke od ovih naselja čak ni policija ne rizikuje da dođe.
Jedan od najprljavijih gradova u Italiji je bučna metropola sa mnoštvom prelepih zgrada — Napulj, rekao je šef ekološke radionice državne autonomne institucije „Urbanistički plan Moskve“ Ivan Galuškin.
„Mnogi putnici su prozvali Napulj gradom prljavštine. Smeće i prljavština na ulicama su česta pojava. Od 2007. godine grad bukvalno pliva u smeću. Danas su vlasti Napulja uspele da se izbore sa problemom smeća, ali ekološka situacija u gradu nije najpovoljnija u poređenju sa celom Italijom, a prenatrpane deponije se i dalje mogu naći na železničkoj stanici Napulja na trgu „Garibaldi“, istakao je on.
Tako dok su ranije posetioci obilazili samo Kremlj i Boljšoj teatar, sada ih zanima čitav grad. I većina turista primećuje čistoću Moskve, čak i na periferiji grada.
Godine 2018, kada je grad bukvalno bio preplavljen gostima Svetskog prvenstva u fudbalu, mnogi od njih nisu odsedali u luksuznim hotelima na centralnim gradskim ulicama, već u jeftinim hotelima izvan Trećeg transportnog prstena ili čak u iznajmljenim stanovima u svim stambenim naseljima Moskve. I svi su bili iznenađeni da kvalitet čišćenja i stanja ulica u ruskoj prestonici ne zavisi od prestiža područja. Štaviše, u Moskvi u principu ne postoji ono što se u evropskim gradovima obično nazivati nefunkcionalnom ili kriminalnom četvrti; ovde je nezamislivo da ekipa za čišćenje ne posećuje određena mesta jer tamo nije bezbedno. Otuda ruska prestonica pored epiteta belokamena zaslužuje i naziv „čista“.
Teorija bačenog papirića
Kad se govori o povezanosti događaja često se pominje „efekat leptira“, odnosno posledice nekog naizgled beznačajnog događaja. Za čiste ulice postoji „efekat papirića“. Jedan omot od slatkiša ne pretvara ulicu u smetlište, već daje prolazniku razlog da pomisli da i on može da ga baci. A ako se ne sklone, ti papirići šalju poruku - „ovde je to dozvoljeno“.
Socijalni psiholog Aleksej Roščin objašnjava uticaj okoline na ljude terminom „ponašanje na terenu“. Otkrio ga je nemački psiholog Kurt Levin, a svodi se na to da naši postupci ne zavise samo od naših namera, već i od uticaja okoline. Ovo je posebno uočljivo na primeru dece: dete hoda, vidi loptu, znači mora je šutnuti; ili vidi da konopac visi, znači treba ga povući. Odnosno, sam predmet i okolina su nam stvorili motivaciju, ističe ekspert.
To, inače, ne važi samo za smeće, već i za grafite. Iako neki smatraju da je ovakva vrsta uličnog izražavanja vandalizam, umetnici imaju svoj kodeks časti i logiku koja savršeno ilustruje „teoriju razbijenih prozora“.
„Mnogi ljudi misle da su tageri (grafiti koji odražavaju potpis autora) i umetnici grafita uvek vandali koji žele da upropaste nešto lepo“, žali se osnivač galerije ulične umetnosti Not Found Gallery i kolekcionar grafita Maksim Kiškin.
Ali ako pogledate malo bolje, oni najčešće biraju stare stvari, kante za smeće, slomljene stepenice, napuštene zgrade, to jest, nešto privremeno ili mobilno. Obnovljene istorijske vile retko diraju.
Čišćenje na svakom koraku
Tako se korak po korak u neočišćenom gradu pojavljuju neovlašćene deponije, zatim sitni ulični zločini koji, ako niko ne interveniše, prerastaju u pravi kriminal.
Štaviše, što je gora situacija na ulici, čak i u početnoj fazi kada je problem „samo“ jučerašnji papirić od slatkiša, ljudi tamo instiktivno provode manje vremena. Ne insistiraju bez razloga urbanisti iz svih zemalja na tome da što bolje grad izvlači ljude iz svojih stanova, to je njegov razvoj održiviji. Ispostavlja se da se u gradu u kojem je ulica „umrla“ ne razvija biznis, ne vrši se socijalna kontrola i, na primer, ne radi dežurni prevoz.
Zbog toga Moskva tako ozbiljno shvata čišćenje svojih ulica i javnih prostora: ovo nije estetski hir, već vitalna potreba grada koji brine o dobrobiti svojih gostiju i stanovnika.
Razmere velikog čišćenja u Moskvi su impresivne: vozni park specijalizovane putne tehnike državne budžetske institucije „Automobilski putevi“ ima 6,5 hiljada jedinica vozila koja opslužuju preko 42 miliona kvadratnih metara gradskih puteva.
U letnjoj sezoni auto-putevi i uličice Moskve se peru uz pomoć specijalnog kamiona za pranje površina, a metu se uz pomoć posebne vakumske tehnike. Trotoari, parkirališta i stajališta za javni prevoz čiste se od prirodnog i svakodnevnog smeća dva puta dnevno, a na mestima do kojih je teško da se dopremi mehanizacija, kompleksne brigade obavljaju čišćenje ručno.
Inače, u Moskvi ne čiste samo auto-puteve i pešačke zone, već i glavni vodni put grada. Tokom sezone plovidbe duž reke Moskve prolaze posebna plovila za sakupljanje otpada koja čiste vodenu površinu od svakodnevnog i prirodnog smeća.
Novac voli čistoću
Bogatstvo i prosperitet preferiraju čisti gradovi, ali ovo pravilo deluje u oba smera: dobro očišćene ulice privlače bogate ljude i uspešna preduzeća, koja zauzvrat pokušavaju da okolni prostor održavaju u besprekornom stanju.
Teško je pratiti direktan uticaj čistoće na ulicama na ekonomiju grada, priznaje zamenik direktora za naučne radove državne autonomne institucije „Urbanistički plan Moskve“ Nikolaj Kikava. Međutim, nastavlja on, ovo je suštinska ljudska potreba, baš kao voda, struja i kanalizacija. Stoga je vrlo verovatno da će čistoća uticati i na zdravlje stanovnika i na percepciju grada od strane gostiju i, kao rezultat toga, na povećanje ili smanjenje priliva turista i na investicionu atraktivnost grada generalno gledano. I već na ovom nivou se javlja odnos sa ekonomijom, ističe sagovornik za RIA Novosti.
Uređenost grada je garancija visokog kvaliteta života, dodaje Galuškin. Posetioci, po pravilu, odmah obraćaju pažnju na uređenost i čistoću ulica, to je prvi utisak o gradu. Ako su njegove ulice čiste, dobro održavane, uredno izgledaju, susedne teritorije su pune zelenila, a u parkovima i na trgovima su baštice sa cvećem — ovo ostavlja prijatan utisak na goste i oni to ističu kao prednost jednog grada.
Ovo jednako dobro deluje i na građane, kao i na turiste, kaže osnivač dizajnerske agencije „Prostor“ Ana Nosova. „Znamenitosti će privući turiste na ovaj ili onaj način, ali zaista ekonomski isplative turističke ture će se odvijati po najkomfornijim ulicama: čistim, osvetljenim, dobro održavanim, sa pogodnom pešačkom zonom, i „aktivnim“ prvim spratovima zgrada“, objašnjava ona.
A stanovnici grada će sami planirati svoj put između važnih prostora (kuća-posao-prodavnica) u zavisnosti od nivoa udobnosti. Odnosno, smeće na ulicama postaje jedan od važnih faktora koji utiču na pešačke tokove metropole i ključni uslov za razvoj maloprodaje i ugostiteljstva u gradu, zaključila je Nosova.
I ovo nije samo procena jednog eksperta. Danas Moskva sve češće zauzima vodeća mesta u raznim turističkim rejtinzima i istraživanjima o kvalitetu života u metropolama.